SHARE

Кроз Пројекат “Устани за жене чији се глас више не чује ”, уз  подршку Делегације Европске уније у Србији, овог задатка су се прихватиле чланице „Аутономног женског центара“ из Београда и „Удружења жена Пешчаник из Крушевца“.

Циљ пројекта је повећање знања учесница и учесника о феномену насиља према женама, као и о родно сензитивном извештавању о родно заснованом насиљу. Овакви тренинзи су до сада одржани за више од 60 медијских професионалаца и професионалки из више од 30 медијских кућа у Србији.

Проблем са таблоидним писањем није само то што медији раде непрофесионално и што код интервјуисаних жена изазивају зебњу, страх и шире неповерење. Када породично или партнерско насиље представљају као изоловани инцидент или скандал, они говоре да су ти појединачни случајеви насиља приватни, а не друштвени проблем, подилазе доминантној патријархалној култури и на својеврстан начин „нормализују насиље”.

Резултат пројектних активности је и  публикације  Препоруке за добро извештавање односно  сугестије за писање доброг текста. Ово знање се не учи у новинарским школама, а сасвим је протерано из тржишне утакмице.

Другачији приступ у медијском раду је онај којим се отвара простор за разговор о насиљу као о друштвеном проблему. То медији чине када указују на његове узроке, када контекстуализују и јасно осуђују сваки облик насиља, када позивају на одговорност починиоце и институције надлежне за заштиту од насиља, односно када обезбеђују подршку јавности да врши притисак на доносиоце одлука да то омогуће. Таквим извештавањем новинари поштују кодекс своје професије и уважавају достојанство личности о којима пишу. Уз то пружају подршку женама да изађу  из насиља и мобилишу и општу јавност.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY