Промоција књиге „Казивање Ахмет – бега Мушовића“: Субина свих избеглица је нужно тегобна

Промоција књиге „Казивање Ахмет – бега Мушовића“: Субина свих избеглица је нужно тегобна

Исповест једног од последњих муслиманских бегова Ахмет – бега Мушовића нашла се у књизи „Казивање Ахмет – бега Мушовића“ новинара и публицисте Веселина Коњевића.

Причу о Ахмет – бегу Мушовићу је давне 1935. године забележио чувени амерички хомеролог и хелениста Милман Пери, универзитетски професор са Харварда. Ахмет – бег Мушовић рођен је у Колашину, а у време разговора био је настањен у Бијелом Пољу.

Милман Пери је истраживао то тзв. Хомерско питање, које је дилема око тога да ли је Илијаду могао написати један човек. Истражујући ове пределе он је открио Авда Међедовића који је написао пјесму Женидба Смаилагић Меха која је дугачка око 13 и нешто хиљада стихова.. Један од његових саговорника био је и Ахмет бег Мушовић, који гуслајући за Милмана Перија прича своју животну причу која је веома тешка. Од једног великог богатства које је имао, све је то њему преко ноћи нестало, када је црногорска војска ушла у Колашин, он остаје без ичега, а његово седморо деце умире – каже аутор Веселин Коњевић.

У уводном поглављу, Коњевић обрађује процес исламизације у Црној Гори, почевши од 1450. године, па све до почетка XX вијека.

Он је користио османске пописне дефтере из 1455. године у питању је Крајиште Иса бега Исаковића. Затим пописа босанског Санџака из 1468 /69 године. затим поименични попис херцеговачког Санџака 1475/77 године и попис који се односи на Скадарски Санџак из 1485. године – каже доц. др Маријан Премовић.

Поред уводног дела и казивања Ахемет – бега Мушовића, аутор пише и о процесу расељавања муслиманског становништва с краја 17. па све до половине прошлог века.

Аутор управо описујући тачне историјске догађаје користи прилику да увијек на крају пошаље и прогресивну поруку. Злочин је злочин, али из њега се може извући поука и једна и друга: може бити подстицај за нови злочин, може бити подстицај за прогресивне токове. Веселин то увијек уради онако како треба – каже културни радник из Пријепоља Улвија Мушовић.

мр Саит Шаботић сматра да актуелност таквих тема увек је присутна у сваком друштву и додаје:

Такве теме  надилазе вријеме у коме се дешавају и попримају одлике универзалности. Ми ћемо у свим историјским друштвима која су била прије овога наћи таквих појава да је било оних који су прешли пут од имања до немања.

Програм промоције употпуњен је и музичким делом у извођењу Хамда Селмановића и Суада Капиџије.

Подели на мрежама

Повезани чланци