Драган Петрић: Биолошки мониторинг 2018. у Споменику природе „Слaпови Сопотнице“

Драган Петрић: Биолошки мониторинг 2018. у Споменику природе „Слaпови Сопотнице“

Планинарски клуб „Камена Гора“ из Пријепоља у сарадњи са Научно-истраживачким друштвом студената биологије и екологије „Јосиф Панчић“ из Новог Сада успешно је реализовао наставак петогодишњег биолошког мониторинга Споменика природе „Слапови Сопотнице“.

889
0
SHARE

Досадашња сарадња резултирала је Зборником радова Споменика природе „Слапови Сопотнице“ са врло богатим резултатима истраживања различитих група организама. Планинарски дом „Сопотница“ угостио је 30 студената, међу којима су своја хидролошка истраживанња наставили чланови Биолошког друштва „Сава Петровић“ из Ниша, као и прелиминарна истраживања Друштва младих истраживача „Бранислав Букуров“ са Департмана за географију, ПМФ-а у Новом Саду. Научно-истраживачки камп одржан је у периоду 12-19. августа 2018. године са циљем прикупљања података о живом свету заштићеног подручја и његове непосредне околине. Учесници кампа су били подељени у секције за изучавање одређених група организама. Поред почетних географских истраживања, новина на овом кампу била је етноботаничка секција, чији су чланови разговарали са мештанима и бележили народне обичаје, називе и употребу лековитих биљака овог краја.

„Август је месец у ком до сада нисмо вршили истраживање биљног света на овом подручју, стога су нам подаци из овог периода врло битни у склапању коначне флористичке слике. Изостанак мраза у пролеће као и смена изузетно влажних и топлих дана током целе године условили су убрзан развој вегетације, тако смо на терену забележили велики број биљака које се обично касније у току године јављају, међу којима су јесењи мразовац (Colchicum autumnale) и врста орхидеје Spiranthes spiralis, jeдне од 30 забележених врста из ове фамилија биљака на овом подручју“ – пренео нам је Никола Милић, координатор ботаничке секције.

„Забележили смо присутво нове врсте птице за ово подручје – еју ливадарку (Circus pygargus) која је тренутно у процесу сеобе у Африку, што је изузетан податак јер значи да су ливаде на платоу извор хране за миграторне птице и да је ово једна од успутних станица у току сеобе. Од великог значаја је и евидентирање белоглавог супа као и изузетно ретке и угрожене врсте као што је сури орао“ са великим одушевљењем нам говори Рекецки Тибор, члан орнитолошке секције.

„Резултати наших четворогодишњих истраживања, који су публиковани и представљени на међународним конференцијама несумњиво показују изузетан биодиверзитет овог краја. Преко 500 врста биљака, од којих је 30 из фамилије охидеја дефинише овај крај као један центар  диверзитета ове породице биљака. Забележили смо 480 врста дневних и ноћних лептира, 20 врста осоликих мува, 52 врсте правокрилаца, међу којима је и путнички скакавац, први пут забележен у нашој земљи након 45 година. Хидрбиолошка истраживања су показала присуство организама који живе искључиво у водама високог квалитета и чистоте, док се у вегетацијском погледу овај крај одликује великим бројем очуваних природних станишта, дому многобројним строго заштићеним, угроженим и ретким организмима. Сви ови импозантни подаци недвосмислено указују на потребу константог биолошког мониторинга, као и проширење граница заштићеног подручја и подизање на виши степен заштите.“ закључује Горан Тмушић, учесник кампа.

“Овај позитиван пример добре управљачке праксе и сарадње са младим стручњацима из области заштите животне средине представља потенцијални модел и део система у борби за заштиту природе наше државе. Изазови који су пред Србијом у погледу Поглавља 27. преговора са Европском Унијом, али још битније у подизању свести друштва у односу према природи можда понекад делују непремостиво, зато један овакав програм јесте изврстан облик сарадње људи из различитих сфера интересовања зарад вишег циља. Индијанска пословица „Природу нисмо наследили од предака, већ позајмили од потомака“, нас обавезује да о нашој околини имамо узвишено поштовање, ми имамо срећу да својим потомцима оставимо велико богатство, што резултати рада ових младих људи и доказују, а на нама је да их сачувамо“, закључује координатор Споменика природе „Слапови Сопотнице“ Драган Петрић.

Аутор текста Драган Петрић.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY