SHARE

На састанцима је речено да су особе са инвалидитетом у тешком положају када је у питању запошљавање, да се неке особе са тежим облицима инвалидитета и више од 30 година налазе на евиденцији Националне службе запошљавања, а да никада нису добиле посао. Закључак је и да Закон о профисионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом има добре одредбе, али да се оне у пракси не спроводе доследно. Постоји доста активних мера запошљавања које спроводи Национална служба, али је већина тих послова на три или четири месеца, што не даје материјалну сигурност и стабилан радни однос особама са инвалидитетом. Још увек постоји доста предрасуда о радним могућностима особа са инвалидитетом, па се послодавци често радије одлучују да плаћају пенале него да запосле особу са инвалидитетом, или у случају да их запошљавају, бирају особе са лакшим обликом инвалидитета. Одсуство представника локалне самоуправе на оба састанка протумачено је као незаинтересованост за ову тему и оправдано духовитом опаском да су избори далеко. Истакнуто је и да се послодавци често домишљају на који начин да избегну законске обавезе, па често своје старије раднике шаљу на комисију за процену радне способности и касније их пријављују као особе са инвалидитетом, задовољавајући тако законске захтеве.

Састанци су резултирали и предлозима за унапређење положаја особа са инвалидитетом на тржишту рада, као што су: да предузећа у Пријепољу макар једном годишње организују дан отворених врата за особе са инвалидитетом, како би се они упознали са отвореним радним местима у тим предузећима, али и предочили послодавцима своје могућности за укључивање у те радне колективе. Предлог је да Националне служба за запошљавање стално организује различите обуке и преквалификације за особе са инвалидитетом у односу на потребе тржишта. Затражено је да се успоставе строжи механизми контроле поштовања законских одредби о запошљавању особа са инвалидитетом и у јавном сектору и истакнуто да је неопходна већа подршка локалне самоуправе запошљавању особа са инвалидитетом и побољшању услова за самосталан живот. Сви су били сагласни да је неопходно да активне мере запошљавања особа са инвалидитетом не буду само ангажовање на три или четири месеца, већ на неки дужи период, са обавезом послодаваца да их по истеку тог периода морају запослити бар на годину дана.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY