Браћа Сенад и Џенан Лончаревић обезбедили смештај за породицу Јешић

Браћа Сенад и Џенан Лончаревић обезбедили смештај за породицу Јешић

Осмочлана породица Јешић из Звјезда, која је седам година живела у изнајмљеној, неусловној кући у Залугу, захваљујући хуманим људима, преселила се у другу, условнију кућу у насељу Чаир. Пријепољци Сенад и Џенан Лончаревић најзаслужнији су што је ова породица Нову годину дочекала у много бољим условима за живот, а помоћ добрих људи им је и даље неопходна, пре свега за набавку огрева.

3342
0
SHARE

Породична кућа у насељу Чаир, у коју се породица Јешић уселила 30. децембра 2018. године, остварење је њихове вишегодишње жеље. Иако су и даље подстанари, њихови животни услови су се значајно побољшали.

Захваљујући Борку Брајовићу, ми смо прешли овде. Деца имају где да легну, сада имао пристојан кров над главом – каже мајка шесторо деце Данијела Јешић.

Да су услови у ново изнајмљеној кући много бољи, потврђује и син Миљан Јешић.

Овде имамо све што нам треба. Тамо нисмо имали ништа, пре свега, купатило, а сада имамо све што нам треба – каже Миљан.

Клизиште је однело кућу породици Јешић у Звјезду пре 13 година. Прво  су били смештени у баракама на Јабуци, а последњих седам година Центар за социјални рад обезбеђивао им је смештај у кући у Залугу, где су живели у лошим условима. Тешку животну судбину ове породице са четири малолетна детета, успео је да ублажи Борко Брајовић, који је, када је сазнао за њих, поступио као савесни грађанин, како он каже, и покренуо акцију за прикупљање помоћи на друштвеним мрежама.

Сенад и Џенан Лончаревић су обезбедили смештај за десет месеци. Ја сам се сетио ове куће и изнајмили смо је. Осим њих јавили су се и други, господин Мушановић је донирао основне животне потрепштине, јоргане, Дејан Павловић из Прибоја кревете, Тамара Панџа из Београда преко своје хуманитарне организације је прикупила помоћ, неки су донирали новац – каже Борко Брајовић и истиче да им је сада најнеопходнији огрев.

Многи су обећавали, а само Борко нам је стварно помогао, каже Данијела, која је незадовољна сарадњом и подршком надлежних у Општини и Центру за социјални рад.

Бранко из „Квадратуре круга“ преко фирме „Неимар“ је обезбедио осам хиљада евра и 500.000 динара од министарства. Из Општине су нам за то узели спрат куће у Сељашници, који је био неуслован и удаљен тако да ја нисам пристала са децом да идем горе и од тада је Општина престала да нам плаћа стана – прича Данијела.

Данијелин муж Ненад је оболео, непокретан је и након вишемесечног лечења у Пријепољу, смештен је у дом у Пожеги, јер у тадашњој кући није имао адекватне услове за негу. Најстарији син Милован ради као конобар, а и Миљан, иако још иде у средњу школу, ради кад може и кад има посла.

Радим кетеринг, конобаришем већ годину дана, кад могу. Лети старији брат и ја идемо у малине – каже Миљан и додаје да сав новац дају мајци и купе шта треба за школу.

Људи широког срца обрадовали су најмлађе Јешиће новогодишњим поклонима, а на скромном списку жеља налази се још само једна.

Волела бих да имамо лаптоп – каже деветогодишња Данка и додаје да немају компјутер.

Највећа брига је пребринута, бар за извесно време, за годину дана, али за пристојан живот овој породици треба још много.

Овом приликом бих желео да позовем све људе добре воље који могу и желе да помогну јер овој породици треба све, а највише им треба новац за рачуне и огрев – закључује Борко.

У Нову годину Јешићи су ушли насмејанији и безбрижнији, захваљујући људима великог срца, а највише браћи Лончаревић. Надају се да ће се отац Ненад брзо опоравити и вратити, јер сада имају пристојне услове за живот.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY