Нужно зло у пољопривреди: кога и како загађујемо пестицидима?

Нужно зло у пољопривреди: кога и како загађујемо пестицидима?

Пољопривреда се данас не може замислити без употребе средстава за заштиту биља и пестицида. Не постоји организовано сакупљање ове опасне амбалаже, која углавном завршава у контејнерима са обичним комуналним отпадом и на њивама, што може бити веома опасно по живи свет.

159
0
SHARE

При употреби средстава за заштиту биља лако долази до штетних последица по човека и његову околину, због чега је веома важно прочитати упутство за примену. Један од темеља одрживе пољопривреде и идеје одрживог развоја је смањење употребе пестицида.

Инжењер заштите биља Александар Рогић каже да је јако битно да пољопривредни произвођач прочита пре коришћења намену средства и цело упутство како би се упознао са ризицима коришћења, као и са каренцом, што подразумева време од примене средства до безбедног коришћења плодова биљке.

Александар Рогић, инжењер заштите биља

Шта пољопривредни произвођачи најчешће раде са празном амбалажом?

 „На терену се најчешће дешава да пољопривредници након примене препарата, амбалажу ставе у кесу и баце у контејнер или на саму њиву, малињак, воћњак… Након тога, ове материје се испирају из површинског слоја земљишта у подземне токове, где лако могу доћи до извора пијаће воде“ – каже Рогић и упозорова да су јако штетне за живи свет ако дођу у ланац исхране“.

Наш саговорник истиче да постоје два нивоа загађења: први настаје од саме пластичне амбалаже и филмова у којима се налазе препарати, а до другог нивоа загађења, који је штетнији, долази од трагова препарата који остају у амбалажи и који чине око један одсто од укупне количине.

 

„Битно је да амбалажу не бацају у природу, постоје обрасци понашања који се морају испоштовати, а то је да се бочица три пута испере чистом водом и да се тај раствор сипа у резервоар средства за примену препарата, након чега се амбалажа пробуши да не би дошло до њеног поновног коришћења. Након тога је неопходно амбалажу складиштити сигурно, одложити у кесу и где нема приступа живим организмима и сачекати најаву сакупљања опасног отпада“ – објашњава Рогић.

Организовано прикупљање опасне амбалаже не постоји у Пријепољу, као ни у многим другим градовима. Пријепољска фирма „Ес комерц“ улаже напоре да до сакупљања ове амбалаже дође и у нашој општини.

 „Проблем је што не постоје посебни центри, а ни контејнери у којима би се сакупљао овај отпад, али се ради на томе. Ми смо у преговорима са две различите организације које имају законску дозволу да сакупљају тај отпад и требало би да наредне године имамо прво организовано сакупљање ове опасне амбалаже“ – закључује Александар Рогић.

Ступањем на снагу Закона о амбалажи и амбалажном отпаду и дефинисањем Националних циљева управљања амбалажом и амбалажним отпадом, сви одговорни субјекти управљања амбалажом и амбалажним отпадом, од увозника и произвођача средстава за заштиту биља су у обавези да обезбеде адекватно збрињавање амбалажног отпада.


NO COMMENTS

LEAVE A REPLY