SHARE

У Србији се тренутно рециклира само oко 15 одсто отпада. Стари папир, пет амбалажа, стакло и метал, највећим делом завршавају у природи и на депонијама, а због нерециклирања, наша земља губи велики новац.

Стратегијом управљања отпадом, у оквиру дугорочних циљева које Србија треба да испуни, зацртан је циљ да је у периоду од 2015. до 2019. године неопходно постићи стопу искоришћења и рециклаже амбалажног отпада (стакло, папир, картон, метал и пластика) на 25% од његове количине. Како сада стоје ствари, тај циљ ће остати недостижан у планираном року.

Иако контејнери за различите врсте отпада у општини Пријепоље постоје већ неколико година, култура његовог одвајања је још увек у самом повоју. Неколико контејнера за разврставање отпада је намерно или непажњом наших суграђана и суграђанки већ уништено, док су остали распоређени на најпрометније локације у пријепољској општини. До септембра је продато само 10 тона картона, док 2 тоне пет амбалаже и нешто најлона чека бољу тржишну цену у складишту Јавног комуналног предузећа.

Процењује се да је тржиште секундарних материјала у Србији вредно 350 милиона евра, јер се у нашој земљи годишње баци чак 60 000 тона само ПЕТ амбалаже. Поред губитка новца, неадекватно управљање отпадом представља један од највећих проблема с аспекта заштите животне средине.

За разградњу једне конзерве од алуминијума потребно је 500 година. Прерадом 1 тоне алуминијумских лименки уштеда енергије се креће од 90 до 95 % у односу да добијање из природних сировина, а број циклуса рециклаже је неограничен. Рециклажом 1 тоне гвожђа уштеди се око 1.2 тоне руде, 0.7 тона угља и око 60 кг креча. За прераду је потребно 60 % мање енергије.

Период распада ПЕТ амбалаже је 100 година. Пластичне флаше на депонији представљају 9 % од укупне тежине отпада, али запремински заузимају 32 % простора.

Рециклажом једне тоне старог папира се сачува 17 стабала у природи. Рециклажом исте количине канцеларијског папира се сачувају 24 стабла. Штеди се и 4.200 kW електричне енергије и 32.000 l воде. За процес рециклаже потребно је 40 % мање енергије. Количина загађујућих материја ваздуха је за око 75 % мања у односу на производњу хартије од сировог материјала.

Стакло бачено на депоније никада се неће разградити, а може да се рециклира бесконачно пута у уделу од 100 %. Технолошки процес рециклаже стакла захтева 40 % мање енергије него његово добијање из природних сировина, подаци су Агенције за заштиту животне средине.

Док се у Немачкој рециклира око 90 одсто отпада, у Србији се прерађује само око 15 процената. Постојећа постројења за рециклажу раде са половином капацитета, јер је проблем сакупити отпад, а сакупљачка мрежа је углавном у сивој зони.

Амбалажа се у развијеним земљама не сматра отпадом, већ групом нових ресурса, односно, секундарних сировина. У земљама Европске уније се кроз различите подстицајне мере и накнаде субвенционира прерада амбалажног отпада.

Субвенционише се и његова примена у производњи нових производа. Ове субвенције, као и сама примена рециклабилних материјала, доводе до снижења цена новодобијених производа и повећања конкурентности произвођача на тржишту. У исто време су додатно опорезована предузећа која могу, а не користе рециклабилне амбалажне материјале у производњи.

У Европи су казне за неодвајање отпада прилично високе. У Љубљани, рецимо, за нескупљање и непрописно прикупљање комуналног отпада, за одлагање отпада уз контејнер, као и за непрописно збрињавање опасног отпада, казна износи до 800 евра.

И у Хрватској је обавезно одвајање отпада. Уредба о управљању комуналним отпадом ступила је на снагу 1.новембра, а локалне самоуправе имају три месеца грејс период да донесу одлуку како ће спроводити ову обавезу. Казне за њено непоштовање предвиђене су за све: грађане, општине, градове али и државу.

Да би систем циркуларне економије, тј. схватање отпада као ресурса заживело, потребан је и новац, за издвајање рециклабила из отпада, куповину посуда за рециклажу и возила, али и запошљавање особа које би обављале посао. Изузетно је важна и међусобна, свакодневна сарадња грађана.

Све док се свест грађана о значају рециклаже и заштити животне средине не доведе на завидан ниво, не буду поштоване стратегије и док не буду донети законски прописи о одлагању отпада, рециклажа у Србији неће имати светлију будућност.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY