Рециклажом отпадних возила и гума до очувања животне средине

Рециклажом отпадних возила и гума до очувања животне средине

У Пријепољу, као и у целој Србији, није уређено одлагање комуналног отпада по Европским стандардима, а још је горе у области одлагања других врста отпада. Мада је рециклажа прописана законом и предвиђа селекцију папира, стакла и метала у посебно означене контејнере, свест о њеном значају и правилном одлагању отпада није довољно развијена. Одлагање отпадних возила, гума, батерија и акумулатора је област у којој итекако има простора за развој рециклирања и самим тим заштите животне средине.

1131
0
SHARE

У Пријепољу има регистрованих скоро 10.000 возила, што значи да се сваке године на почетку зимске сезоне замени у просеку око 20.000 гума. Свакако, нису сви ови пнеуматици за отпад, али добар део јесте. У једној вулканизерској радњи у Пријепољу годишње се у просеку сакупи око 20 тона гума. Захваљујући огранку компаније Центар за рециклажу у Пријепољу, већина гума сада се рециклира, а не завршава на несанитарној депонији или обалама река. Огранак у Коловрату један је од 15 које ова компанија, која се бави  прикупљањем и прерадом металног отпада, има широм Србије.

На годишњем нивоу се у нашој земљи на тржиште стави око 1.5 милион комада нових гума, на основу чега се процењује да настаје око 20.000 тона отпадних гума. Слободанка Стаменић из Центра за рециклажу у Београду  каже да свест о значају рециклаже расте из године у годину, а један од разлога је и то што све врсте отпада које се генеришу имају комерцијалну вредност.

Грађани знају да се њихов отпадни аутомобил и гуме могу предати овлашћеним оператерима, као и да на том отпаду могу зарадити. Центар је лидер у области рециклаже металног отпада у Србији и регионално је распоређен широм Србије. Сваки од огранака преузима различите врсте отпада како од јавних предузећа, других оператера, индивидуалних сакупљача, тако и од грађана који желе на прописан начин да збрину отпад, али и да зараде рециклирајући – каже Стаменић.

Центар за рециклажу рециклира различите врсте отпада, а поступци зависе од тога да ли је он опасан или неопасан. Тако имају механички третман, раздвајање опасних компоненти у електричним и електронским уређајима у ћерка фирми, као и возилима.

Шредер за рециклажу аутомобила

Материјали који имају комерцијалну вредност предају се даље оператерима на обраду, односно третман. А они који немају комерцијалну вредност предају се овлашћеним оператерима на даље збрињавање. Исти је поступак и за неопасан отпад, гвожђе и обојене метале, изузев што они не садрже опасне компоненте. Метални отпад и аутомобиле рециклирамо у шредеру, а то је највећа машина за свеобухватно механичко уништење аутомобила у Србији, чији је финални производ шредер шрот – објашњава Стаменић.

На годишњем нивоу, Центар има капацитета за прераду више од 200.000 тона метала. У Центру за рециклажу део прерађеног отпада се предаје у железаре, ливнице, топионице. Пластика се предаје овлашћеним оператерима или на рециклирање. Сав отпад се предаје овлашћеним оператерима. Стаменић истиче да је веома важно да се рециклажа свих врста отпада обавља на прописан начин, а нарочито уколико тај отпад садржи опасне компоненте.

Возила су опасан отпад, садрже уља и акумулаторе и друге опасне компоненте који су потенцијални загађивачи воде и земљишта, уколико се њима не управља на прописан начин. Поступак рециклаже је потпуно регулисан прописима и легални рециклери власницима возила издају правно важеће потврде о пријему возила. На тај начин се сва отпадна возила уводе у легалне токове рециклаже, сузбија се сива зона, а држава наплаћује порезе од сваког рециклираног возила. Рециклажом се чува животна средина, а тиме и здравље становништва. Поред тога, смањује се количина отпада који се трајно одлаже на депоније – истиче наша саговорница из Центра за рециклажу.

У опасан отпад спадају и истрошене батерије и акумулатори. У Србији се, како пише у Стратегији управљања отпадом за период 2010 – 2019. године, генерише око 27.000 тона отпадних оловних акумулатора на годишњем нивоу и комплетна количина се рециклира, док прецизни подаци о количинама генерисаних отпадних батерија не постоје. Истрошене батерије претежно завршавају на депонијама комуналног отпада јер не постоји организовани систем управљања истрошеним батеријама.

Проценат рециклаже отпада у земљама Европске Уније креће се од 10 до 65%, а проценат одлагања отпада на депоније од 10% до 90%. У Србији не постоји системски организовано одвојено сакупљање, сортирање и рециклажа отпада. Постојећи степен рециклаже, иако је она прописана законом, је недовољан.


NO COMMENTS

LEAVE A REPLY