Битка на Кошарама кроз сећања Пријепољца Ениса Суљевића

Битка на Кошарама кроз сећања Пријепољца Ениса Суљевића

Двадесет година је прошло од битке на Кошарама, једне од тежих у новијој историји српске војске која је трајала 67 дана и која је однела 108 живота. На југословенско – албанској граници, своју отаџбину бранио је и Пријепољац Енис Суљевић, који је на овој караули остао без леве потколенице.

2764
0
SHARE

Када је добио позив за војску и положио заклетву у Рашки, двадесетдвогодишњи Енис Суљевић није ни слутио да ће се, за нешто више од два месеца, наћи у првим борбеним редовима на караули Кошаре. Био је један од војника на редовном одслужењу војног рока, који су чинили најбројнији и најјачи стуб одбране тадашње Југославије на Кошарама.

Јесмо се опоравили, али да ми то заборавимо, никад! Ја сам Муслиман, али ми нисмо никад гледали да ли је неко Србин, Хрват, Муслиман. Не! Ми смо часно бранили нашу земљу. Никоме није падало на памет да одустане. Ниси могао да се повучеш. Колико пута сам помислио да више никада нећу видети никога свог – присећа се Енис Суљевић.

Енис је 12. маја 1999. године тешко повређен. Касетна бомба му је разнела леву потколеницу и нанела тешке повреде главе и десне ноге. Преживео је захваљујући ратним друговима Дарку и Груји, који су му подвезали ногу, али не може да заборави да је тада изгубио деветнаестогодишњег друга са којим је разговарао неколико секунди пре тога.

Тај пакао Кошара, то не може да се опише.  Пипам своју косу да видим да ли ми стоји на глави. Не можеш да верујеш одакле те и ко туче. Чини ми се да из земље саме нас гађају. Најгоре је било кад смо носили рањенике и погинуле. Пропадали смо кроз снег до појаса, а бомбардују, нападају минобацачима…

За своје учешће у рату одликован је медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Задовољан је третманом државе према ратним војним инвалидима.

Немам замерки што се тиче државе. Имамо и лечење и шта год да нам треба, врата су нам отворена.

У најтежим тренуцима уз њега је била породица и тада девојка данас супруга Метка, са којом се венчао пола године након завршетка бомбардовања. Њена љубав тог 12. маја спасила му је живот.

Ништа нисмо знали о њему када је прекомандован у Косовску Митровицу. Ја сам само писала и писала писма, а нисам добијала одговор, док нису јавили да је рањен – прича супруга Метка Суљевић.

Енис каже да је та писма чувао са личним документима у новчанику који је држао на грудима.

То је била хрпа писама. И кад сам рањен, гелер је погодио право у писма и стао – каже Енис.
Енис Суљевић са супругом и сином

Жеља му је да садашње и будуће младе генерације знају и памте  херојски подвиг на Кошарама.

Сад смо се тек пробудили, после 20 година. Ја се надам да ће историја уписати наше херојство, да смо часно и поштено бранили своју домовину – закључује Енис.

Од 1999. године, 12. мај слави као дан када се поново родио. Већ 10 година председник је Удружења ратних војних инвалида и породица палих бораца. Упркос свему шта је преживео, Енис је срећан и насмејан супруг и отац троје деце.

 

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY