SHARE

Помака у решавању проблема када је у питању неки облик дискриминације женама има самим тим што се о томе прича. Некада се о насиљу ћутало, а данас имамо један озбиљан број пријављених случајева насиља нада женама што не значи да га раније није било више, сматра Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Причамо о економским проблемима и социјалним које нисмо решили упркос чињеници да су направљени бројни помаци. Наша надлежност је да решавамо индивидуалне случајеве дискриминације. Проценат поступања у индивидуалним случајевима дискриминатора који су извршили неки облик дискриминације над женама је око 80 одсто, а када су у питању генералне препоруке органима јавне власти тај проценат је већи од 90. Међутим, то не треба да нас уљуљка, јер пред нама је још увек прилично пуно посла – сматра Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.   

У Србији земљу у свом власништву има само 16 одсто жена, а кућу само 12 одсто. Повереница истиче да су то и даље поражавајући статистички подаци упркос измењеним прописима око уписа у катастар и око регистрације газдинстава који су раније ограничавали да муж и жена буду уписани као власници па је већина била регистрована на мушкарце.

Имамо помака и у том делу који се односи на законска решења, израђене стратегије и акционе планове. Али то никако није довољно. Најтеже је мењати уврежену културу коју могу само људи да промене, а главни проблем је то што жена није оснажена и што је за њу најбитније шта ће мислити село, град или место у коме живи о њеним поступцима и да се тешко излази из тог оквира који отежава живот и женама и мушкарцима – каже Бранкица Јанковић.

Женама саветује следеће.

Жена треба да узме живот у своје руке и да се не обазире на очекиване родне улоге нити да себе доводе у лошији положај само зато што хоће да испуне туђа очекивања, попут питања наслеђивања. То није до прописа већ до нашег односа према нама самима. Жене се одричу наслеђа зато што сматрају да је то најисправније и најморалније. Оне мисле да је питање морала ако ће се одрећи имовине у корист брата. Наравно да није. Већина жена то ради само због тога што осећа да је под притиском, односно принуђена је да се одрекне имовине да не би била проказана као неко ко се не држи наше традиције – закључује Повереница за заштиту равноправности Републике Србије.

Упркос Уставу, законима, стратегијама и акционим плановима око 50 процената жена на селу је незапослено што значи да немају ни социјално, ни пензијско ни здравствено осигурањње, каже Повереница за заштиту равноправности. Системског решења који би у знатној мери унапредио њихов положај још увек нема.

Дводневну Међународну конференцију „Снажна жена – снажно село“ Форум жена Пријепоља организовао је у сарадњи са амбасадом Аустралије у Србији, Северној Македонији и Црној Гори, Агенцијом уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији и Повереницом за заштиту равноправности Републике Србије.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY