Цветна предузетничка прича Драгане Табашевић из Пријепоља

Цветна предузетничка прича Драгане Табашевић из Пријепоља

Годинама је Драгана Табашевић прелазила више стотина километара како би дошла до жељеног цвећа којим је оплемењивала своје двориште и балкон. Велико интересовање, а слабу понуду успела је да претвори у уносан посао.

Ја сам из Пријепоља одлазила у Ужице, у Узиће и куповала цвеће, а данас код мене долазе Прибојци, Пријепољци, Пљеваљци, почели су и викендаши са Жабљака да долазе, чак и Подгоричани…Тако да у суштини све се то продаје кући углавном и немамо проблем са тржиштем. Улагања јесу велика. Сваке године се нешто ново појављује на тржишту, нека нова биљка јер људи увек траже нешто ново, а повећава се и потражња за основним биљкама. Најтраженије врсте су дубеће мушкатле или сардони како их код нас зову и крушћићи или мини бегоније, и уз њих наравно сурфиније – каже Драгана Табашевић.

У понуди је и зимзелено дрвеће, пружају услуге уређења дворишта, као и садње цвећа на лицу места. Људи све више саде биљке и уређују дворишта тако да се Драгана са својом породицом труди да одговори свим захтевима купаца.

Ми смо кренули са једним примитивним пластеником пре осам година, да видимо како то иде. Онда смо видели да то може, али нисмо имали нигде у близини расаднике или цвећаре да би нешто научили, али смо се трудили. Година за годином и научили смо све. У три пластеника имамо разведено грејање, систем кап по кап, тако да смо посао доста усавршили. Трудимо се да нам пластеници буду чисти, сређени, да су нам биљке здраве – прича Драгана и истиче да је то породични бизнис у који су укључени и унучићи, који већ знају неке биљке и помажу колико могу.

Производњом цвећа, Драгана је почела да се бави након што је остала без посла. 25 година радила је у угоститељству,више него успешно прави торте и колаче… Увек се трудила да нађе себи посао јер јој је веома битна економска независност.

Драгана Табашевић
Мислим да у овом граду свако себи може да обезбеди да не зависи од других или да каже не радим па немам чиме да се бавим. Најбитније је да имаш жељу и вољу да нешто радиш. Има тога доста што може да се ради, а што треба овом граду – закључује Драгана.

Драганина жеља је да задржи постојећи квалитет свих биљних врста у свом расаднику, као и да у складу са захтевима тржишта уводи нове врсте.

Подели на мрежама

Повезани чланци