Ђурђевдан у ромском насељу Јездовића Kоса: Славље на које се чека целу годину

Ђурђевдан у ромском насељу Јездовића Kоса: Славље на које се чека целу годину

Најстарији брачни пар у насељу Јездовића Kоса Рабија и Неџиб Бајрамовић спремају се да иду у набавку, како би дочекали госте за славу. Пропустили су славље претходне ноћи, јутарње купање на реци, јер кажу да за њихових 84 године колико имају, тај темпо је неиздржив.

Нема више тога као што је било. Синоћ су дјеца и омладина сједили овдје у комшилуку, пјевали и играли до 3 – 4 ујутру. Онда су ишли на уранак, мало се умивали, купали. После су дошли ту, наложили ватру и око ватре се скупил, свак’ са својом фамилијом. То је традиција, све иде с колена на колено и то никад неће престати – каже Неџиб Бајрамовић.

Његова жена Рабија је већину обавеза које је раније имала око Ђурђевдана препустила млађима.

Имам ове младе снаје, ја не могу да кувам. Оне кувају, ставаљамо све на један сто. Неко дође, једе, оде.. и тако. Прије смо куповали јагње, али ове године не можемо.   

У улици испод Неџибове и Рабијине куће спремају се јагњад за ражањ, пере се улица, музика је гласна. Неки нису ни спавали претходну ноћ, не планирају ни ову, јер кад је весеље, онда се не одмара.

Семир Бајрамовић већ је заложио ватру за јагње на ражњу, говори нам да смо поранили, да се права журка очекује поподне.

Ћазим Бајрамовић им помаже, али каже да је због година које има (82) ипак више преузео посао у кући и спрама месо за замрзивач, које ће послужити ако славље потраје а јагње се поједе.

Некада је Ђурђевдан означавао крај хладних дана и време када су Роми полазили чергама на далек пут.

Ђурђевдан се од 2015. године налази у Националном регистру Нематеријалног културног наслеђа Србије.

Подели на мрежама

Повезани чланци