Епископ милешевски г. Атанасије: По обрасцу Светог Василија, мир и слога би увек трајали (ВИДЕО)

Храмовна слава Саборне цркве Светог Василија Острошког у Пријепољу прослављена је у суботу, а градским улицама прошла је литија у којој је учествовало неколико хиљада грађана и грађанки. Овогодишњи домаћин храмовне славе био је Рашо Досковић, наредне је Војкан Досковић.

251
0
SHARE

Након Свете архијерејске литургије, коју је служио Епископ милешевски г. Атанасије са свештенством, у пратњи црквеног хора „Свети краљ Владислав“, литија је прошла централним градским улицама: од Цркве Светог Василија Острошког улицом Санџачких бригада до Врачара, па Валтеровом до зграде Општинске управе, улицом Нијазије Мусабеговића до Дома културе и улицом Санџачких бригада до Цркве. У литији се и ове године нашао велики број верника и грађана и грађанки.

Много је великих и паметних људи у свету али није довољно оних који би могли да се назову угодницима Божијим, који су угодили Богу, који су испунили Његову љубав, Његове све заповести правде, поштења и честитости. Погледајмо браћо и сестре како је Свети Василије Острошки препоручио себе Богу. Он је себе учинио корисним Богу. На који начин? Тако што се угледао на Бога. Бог је Бог доброте, Бог љубави и то је Свети Василије испољио и показао као пример својим животом. Он је човек милосрђа, човек који је стварао мир и добре односе међу људима. Он је хармонично склапао све људске односе, тако да би по његовом обрасцу мир и слога увек трајали – рекао је Епископ милешевски г. Атанасије.

Домаћин овогодишње храмовне славе био је Рашо Досковић са породицом, а за домаћина славе идуће године јавио се Војкан Досковић, који је симболично преузео део славског колача од овогодишњег домаћина.

Према предању Свети Василије Острошки, прозван и Чудотворцем, рођен је као Стојан Јовановић, 1610. године, у селу Мркоњићи, у Поповом Пољу надомак Требиња. Школу је учио у манастиру Завала код свог стрица игумана Серафима. Након неког времена прелази у манастир Тврдош крај Требиња где се и замонашио. Као архимандрит одлази у Пећку патријаршију, одакле га пут одводи на Свету Гору и даље у Влашку и Русију. Након повратка бива рукоположен за митрополита захумско-херцеговачког и скендеријског. Службовао је у сталној опасности од Турака и под притиском унијата. Као архијереј живео је у Тврдошу одакле је српски народ утврђивао у православљу и чувао од турске свирепости. Након што су Турци разорили Тврдош прелази у манастир Острог, где наставља строги подвижнички живот и где се упокојио 1671. године. Данас, његове мошти се, као велика светиња, чувају у Острогу, који је постао место ходочашћа.  Вековима испосницу, у којој се чувају мошти Светог Василија, верујући у њихове чудотворне моћи, посећују верници свих религија, који долазе на поклоњење или, често, тражећи спас и излечење.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY