Хадија Кријешторац: Волим кад сам међ’ књигама

Хадија Кријешторац: Волим кад сам међ’ књигама

Након завршеног Филозофског факултета у Сарајеву ’84 године, посао у библиотеци у родном граду Сјеници, за Хадију Кријешторац је био логичан наставак у изградњи сопственог, али културног живота заједнице. Управо је посао и посвећен рад довео у Пријепоље.

Kада су расписивали конкурс за директора, сваки пут су ме позивали телефоном. Нисам хтела у почетку да се јавим, мислила сам, сад једна девојка из Сјенице, зашто бих, има у Пријепољу људи који то могу да раде. Међутим, тај професор Вујица Бојовић, је толико био упоран да су они поништили конурс, па су ме опет колективно позвали. Ја сам онда ’89 на збору радника библиотеке једногласно изабрана за управницу библиотеке “Вук Kараџић” у Пријепољу -сећа се свог доласка библиотекарка Хадија Кријешторац. 

Током тридесет година рада, она, као и сви запослени су се трудили да библиотека у Пријепољу остане отворена установа која је меморија културног живота овог града кроз различите материјале које прикупља и чини доступним свима. Прија што је овакав рад признат и цењен у културној заједници.

Радити у библиотеци, а да то волите и умете, омогућава вам да се стално усавршавате и долазите до нових знања. Ја сам јако поносна, с обзиром да живим на овим просторима, да сам 2002. добила највеће признање Међурепубличке културно – просветне заједнице, Повељу Kемал Шећеркадић. То је за мене јако важно. Професионално сам апсолутно презадовољна, и то је награда свима који су радили у овој установи претходних 70-80 година, да је струка 2001. године доделила Библиотеци у Пријепољу, највеће призање из библиотекарства, награду Милорад Панић Суреп – истиче Хадија Кријешторац. 

Тежња да кроз своје програме и пројекте промовише истинске културне вредности и да признате, креативне и образоване људе представе читалачкој публици у малом граду, била је кључна да се библиотека развије у модерну установу. Оно што и даље недостаје је одговарајући простор. Сматра да је ово 40 % капацитета простора за једну овакву библиотеку која је за петама Ужичкој библиотеци, и да је то задатак за оне који брину о овом граду, да би Пријепоље требало да има зграду која се зове библиотека.

Последњих година, Хадија је посвећена унапређењу фонда завичајног одељења, јер је локална грађа оно што типски сличне библиотеке разликује и чини посебним и важним за један град. Свој професионални позив ни сада не би мењала.

А заиста волим кад сам међ’ књигама, увек. То је нешто што бих изабрала. И волим да сам и међу људима. И библиотеке заиста могу да вас информишу о створеном, али и да понукају вас да стварате и науче да цените то што је створено на пољу писане речи, фотографије и на тим цивилизацијским елементима који остају после човека и човечанства. 

После 35 година рада, срећна је што за себе може да каже да је задовољна и оствaрена и као библиотекарака и као супруга, мајка и бака.

Подели на мрежама

Повезани чланци