Истраживања показала: Слобода медија у Србији бележи озбиљан пад

Истраживања показала: Слобода медија у Србији бележи озбиљан пад

Слобода изражавања у Србији знатно је опала, што је одраз укупног демократског пада у последњих 10 година, резултати су истраживања организације Члан 19, а пад Србије на медијском пољу наводи се и у Извештајима Human rights watch-a i Freedom House-a. Једно од „блокирајућих поглавља“ Србије на путу ка Европској унији јесте 23, које се односи на владавину права, чије остваривање није могуће без слободе изражавања.

241
0
SHARE

Слобода медија на глобалном нивоу најнижа је у последњих 10 година, цензура на интернету је раширенија, а приватне комуникације се надзиру више него икад, показало је истраживање организације Члан 19. Ово истраживање је показало да је Србија међу земљама у којима је слобода медија забележила озбиљан пад.

Савет Европе је прошле недеље издао свој извештај са једне студијске посете Србији и земљама региона и управо је слобода изражавања и стање у медијима оцењено као лоше, односно све лошије у поређењу са другим областима. Зашто је то тако? Ја бих рекла да се превише ослањамо на оцене из иностранства, гледамо у Европску унију да нам она каже да ли овде нешто ваља или не ваља, уместо да се сами потрудимо и да оно што видимо и кажемо – каже менаџерка за односе са јавношћу Европског покрета у Србији Маша Живојиновић уз констатацију да не ваља и не сме да се настави овај тренд.

Заменица генералне секретарке Европског покрета у Србији Дина Ракин истиче да је забрињавајуће гашење локалних медија, као и притисци на новинаре, пре свега економски.

Начин на који може да се интервенише, можда јесте апеловање на међународне институције и организације да се скрене пажња на кршење права, самим тим што онемогућавате медије да раде – каже Дина Ракин уз нагласак да треба видети да ли је ово једна од области у којој ће, кроз Поглавље 23, бити остварен напредак.

Преговоре о приступању Европској унији воде државни званичници, али постоје и други начини да се информације, које осликавају стварно стање, допреме у Брисел, сматра менаџерка за односе са јавношћу Европског покрета у Србији. Она истиче да место у коме нешто треба да се промени јесте Београд, јер би уређење друштва у Србији требало да буде наша брига.

Надамо се да ће нова Медијска стратегија, упркос одређеним проблемима и иступањима појединих чланова радних група, да донесе бар неку наду и решења која ће помоћи, макар на техничком нивоу – каже менаџерка за односе са јавношћу Европског покрета у Србији Маша Живојиновић уз закључак да ће кроз Поглавље 23 цивилно друштво допринети промени стања.

И Европски парламент у Резолуцији о Србији из прошле године изражава забринутост због ненапредовања у области слободе изражавања и присуства аутоцензуре у медијима. Од власти у Србији је затражено да „јавно и неопозиво осуди све нападе, обезбеди одговарајућа средства за ефикаснију истрагу напада на новинаре и медије да би починиоци били приведени правди“.


NO COMMENTS

LEAVE A REPLY