Јелена Вишњић: Жене су представљене као објекти, а не субјекти у медијима

Начин на који су жене представљене у медијима, у великој мери се одражава на њихов свакодневни живот. Због тога је улога медија и начин на који су жене представљене веома битни.

708
0
SHARE

Медијску слику жене у Србији можемо окарактерисати као конфузну – док се на једној страни потенцирају традиционалне улоге, с друге су као императив наметнути модерни трендови. Објективност, истина и чињенице остају у сенци у борби за бољим пласманом на медијском тржишту. Куда нас води овакав наметнути правац, питали смо Јелену Вишњић, једну од оснивачица и уредница фестивала феминистичке културе и акције БеФем.

Два су та доминантна идентитета. Један је хипресексуализовано голо женско тијело које одговара фантазму мушке жудње. Други је то мртво пребијено рањено женско тијело и оба су на том каналу задовољења логике тржишног капитала, гдје оба тијела треба тај медији да продају. Ту нема никаквог субјективитета, него заправо то је само објектификација која тече. Између та два идентитета, постоји једна читава лепеза жена: жене политичарке, жене у економији, жене мајке… али ми се чини да не постоји читава та лепеза жена, тих маргинализованих идентитета који се изнова искључују. Нема Ромкиња, лезбејки, инвалиткиња. То су те сакривене приче, оне увијек представљају оно друго, у том другом је увијек мање моћи, а то мање моћи не треба да се приказује кроз то шта нам смета, него га приказујемо уопште кроз тај неки женски идентитет, који опет остаје у том пољу гдје је искључен било какав утицај и дистрибуција моћи – каже Јелена Вишњић.

Појавом друштвених мрежа и онлајн медија, ова слика се није променила на боље.

Онлајн свијет је увијек заправо отисак офлајн свијета и не знам зашто смо уопште имали тај дигитални оптимизам да ће дискурс у онлајн медијима бити другачији. Нови медији су нам заправо показали још једном да, без обзира што мислимо да су неке феминистичке борбе готове, живимо у свијету који је заиста окрутан према женама и према феминистичким политикама уопште – закључује Јелена.

Применити стандареде професионалног новинарстава када се извештава о женама, за нашу саговорницу би значило следеће:

Мислим да би за мене било сјајно да у емисијама у ударним
терминима говоре жене које су остале у локалним заједницама, жене које су у селима, али које се не баве прављењем колача, конзервирајући и понављајући ту патријархалну улогу, него заправо жене које имају у власништву земљу, па на тој земљи се баве органском производњом, или на пример жене које саде дрвеће, јер нама прети еколошка катастрофа.

У медијима у Србији у области управљања и економије жене су заступљене између 14 и 28% – показало је истраживање БеФема. У вестима на интернету и у твитовима жене су присутне у само 20% тема, показало је исто истраживање.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY