Колико је „странаца“ у кањону Милешевке? (ВИДЕО)

Белоглави супови су незаменљива карика у природном ланцу исхране. Хране се искључиво угинулим животињама и тако спречавају ширење зараза, а у потрази за храном прелазе велика растојања. Птице из Србије су проналажене широм света а сада смо и ми добили госта из иностранства. Белоглави суп из Израела одомаћио се у милешевској колонији.

788
0
SHARE

Крајем прошле године јавност је пратила приче о белоглавим суповима, рођеним у Србији, који су проналажени у Турској. Судбине увачких птица, супа са бројем „21“, спашеног у Истанбулу, који је тамо прозван Керем по свом спасиоцу, и птице са бројем „18“, прозване због нарави Добрила, чија турска авантура још увек траје, пратили су београдски „Фонд за заштиту птица грабљивица“ и дописник „Блица“ из Ужица Владимир Лојаница. Да Србија покаже своје гостопримство странцима, побринула се милешевска колонија белоглавих супова у којој се тренутно налази бар једна птица из Израела.

Вјекослав Јоксимовић, из Удружења грађана „Јадовник – оаза нетакнуте природе“, каже да је суп примећен на снимку са хранилишта на Кашану, а да је информације о пореклу птице нашао Саша Маринковић из „Фонд за заштиту птица грабљивица“. Птица је прстенована у израелској пустињи Негев 2013. године и, до њеног појављивања на Кашану, о њој не постоје други подаци. Претпоставља се да у кањону Милешевке обитава последњих 6 година.

Израелски суп носи жути прстен са ознаком „икс 27“. Како сада ствари стоје, ово није једина птица која је у милешевску колонију пристигла из иностранства. Јоксимовић је приметио супа који има истоветни прстен са ознаком „икс 28“ а постоје и птице које имају црвене ознаке.

Приликом последњег пребројавања, утврђено је да у кањону Милешевке обитавају бар 74 примерка белоглавог супа. Они најчешће посећују хранилиште на Кашану, али су ту прављени снимци и са много више птица, каже Јоксимовић. Птице су ретко све на гнездима, па се претпоставља да кањон насељава између 80 и 100 лешинара.

Јоксимовић каже да је милешевска колонија стабилна од првог дана, највише захваљујући хранилишту на Кашану, о којем се стара Удружење грађана „Јадовник – оаза нетакнуте природе“. Супови се најрадије хране угинулим животињама. Кад њих нема, на хранилиште се износе изнутрице и кланични отпад. Сточарима је најлакши начин да се ослободе угинуле животиње позивање чланова удружења, који ће је преузети, а власницима дати потврду да је животиња уклоњена на нешкодљив начин. Све се одвија уз строгу ветеринарску контролу а корист је вишеструка – белоглави супови су сити а природа остаје чиста.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY