Колико нас новца, а колико здравља кошта несанитарна депонија Стањевине?

Колико нас новца, а колико здравља кошта несанитарна депонија Стањевине?

Одлагање комуналног и чврстог отпада проблем је који више од деценију погађа Пријепоље и за који надлежни никада нису нашли адекватно решење. Сав отпад који се сакупи на територији општине одлаже се на несанитарну депонију Стањевине на самом уласку у Пријепоље, која је пре 17 година одређена као приврмена локација. Ова депонија одавно носи епитет „еколошке бомбе“ која је погубна за здравље људи, не само за оне који живе у непосредној близини, већ и за све становнике општине Пријепоље.

1133
0
SHARE

Када је породица Гојак из Залуга седамдесетих година прошлог века купила плац у Залугу и направила кућу, рачунали су да је то идеална локација: близина Лима, града, имање погодно за бављење пољопривредом. Проблеми настају убрзо након одлуке да се надомак куће 1999.године формира привремена локација за несанитарну депонију Стањевине, која је до данас остала једина. Само неколико година касније, па све до данас, са сваком обилнијом падавином, настају проблеми.  Сеад Гојак узрок проблема види у померању тока Лима, јер одавно депонија Стањевине нема капацитета да прими нови отпад, због чега смеће често завршава и у Лиму.

Нису само поплаве те које покажу страшно лице депоније. Живети поред сметлишта, на које се седмично одложи и до 250 тона смећа, свакодневна је мука.

sead-gojak
Сеад Гојак, мештанин насеља Залуг
„Смрад је несношљив, толико је отровних гасова и мириса. Одлаже се и животњски отпад. Овде не може увече да се спава, не могу прозори да се отворе“, додаје Сеад.

Пре пет година породица Гојак поднела је тужбу против хидроелектрана Србије, Србијавода и Јавног комуналног предузећа Лим, због угрожавања имања од поплава, а као узрок плављења навели су депонију. Још увек ништа није урађено и Сеад сматра да је он као појединац немоћан и апелује на све надлежне органе да реше проблем.

stanjevine2

„Ово је слика нашег града, државе, региона, па слика Европе, ако ћемо и да идемо у ту Европу“, каже Сеад.

А да би што пре требало предузети нешто говори нам и мишљење редовног професора београдског Медицинског факултета хигијенолога Горана Белојевића. У допису телевизији Форум на питање колико сметлиште Стањевине са свим његовим карактеристикама може да утиче на здравље људи каже, цитирамо:

belojevic2
проф. др Горан Белојевић
„Дивља депонија смећа на обали Лима је ризик првог реда за здравље становништва. Најугроженији су људи који долазе у директан контакт са смећем, скупљачи секундарних сировина. Пожари настали услед накупљања метана доводе до ослобађања веома опасних гасова који су отровни или канцерогени и могу ветром да се пренесу до насеља. Глодари и инсекти се ту хране, размножавају и обољевају или преносе узрочнике зараза загађујући храну за људе. Оцедне контаминиране воде загађују реку и подземне воде и отрови и канцерогени могу доспети у пијаћу воду. Укратко, здравствени приоритет изнад свих приоритета ја да се та црна тачка затвори и санира и да Пријепоље добије као и сви други градови хигијенски уређену санитарну депонију смећа“,каже професор Белојевић.

Затварање депоније Стањевине последњи пут било је извесно 2008.године када је Главни пројекат санације, затварања и рекултивације депоније комуналног отпада општине Пријепоље, урадило предузећа “ Велика Морава“ из Београда.  Тада се рачунало да ће се привести крају пројекат Регионалне депоније Бањица, међутим, застојем са активностима на том пројекту, смеће није отишло даље од Стањевина, а урађени пројекат није ничему послужио. И тада као и данас, одржавање Стањевина на годишњем нивоу кошта близу 7 милиона динара, а цену коју плаћамо здрављем све ове године, не може нам надоместити ниједан инвеститор.

 

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY