Коришћењем презерватива против полно преносивих болести

Коришћењем презерватива против полно преносивих болести

У првих шест месеци ове године 417 особа оболело од опасних полно преносивих болести, које су могле бити спречене коришћењем контрацепције, подаци су Завода за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“

570
0
SHARE

У првих шест месеци 2019. године на територији Републике Србије пријављено је 417 особа оболелих од сифилиса, гонореје и гениталне хламидијазе. Највећи број оболелих од ових полно преносивих болести регистрован је на територији АП Војводина – 135 случајева, и на територији града Београда – 91 случај.

Хламидијаза је значајан јавноздравствени проблем због тога што нелечена инфекција као последицу може имати упалу репродуктивних органа, смањење плодности, односно секундарни стерилитет, као и компликације током трудноће, превремени порођај и сл. Такође, хламидијална инфекција, као и друге сексуално преносиве инфекције, у значајној мери олакшава трансмисију вируса хумане имунодефицијенције – ХИВ-а.

У периоду јануар–јун 2019. године Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” пријављене су 94 особе којима је новооткривена инфекција узрокована ХИВ-ом, од којих је 80 мушкараца.

pixabay

Тренд новооткривних особа инфицираних ХИВ-ом у Србији показује континуиран пораст, посебно изражен од 2008. године. С друге стране, региструје се значајна редукција обољевања и умирања од синдрома стеченог имунолошког дефицита.

Процењује се да је крајем 2018. године у нашој земљи 3000 особа живело са ХИВ-ом, од којих шестина не зна да је инфицирана ХИВ-ом (око 500 особа).

Промоција безбеднијег сексуалног понашања и значаја правовременог саветовања и тестирања има велику важност у циљу раног дијагностиковања инфицираних особа и њихових сексуалних партнера. Знајући да инфекција узрокована ХИВ-ом може дуго протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије јесте да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ. У сваком од 24 института и завода за јавно здравље на територији Србије, као и у Заводу за здравствену заштиту студената у Београду, омогућено је током целе године добровољно, поверљиво или анонимно тестирање и саветовање на ХИВ, које је бесплатно и могу га без упута од лекара добити сви заинтересовани грађани који су имали неки ризик у ближој или даљој прошлости.

Касно постављена дијагноза ХИВ инфекције је повезана са повећаним ризиком од обољевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење. Касно дијагностикована ХИВ инфекција значи да особа има 11 пута већу вероватноћу да умре унутар годину дана од тестирања него ако је тестирана након прве изложености ХИВ-у.

Напредак у развоју терапије током претходних 30 година преобратио је дијагнозу ХИВ инфекције од осуде на смрт у хроничну инфекцију. Већина особа инфицираних ХИВ-ом данас може да има дуг и квалитетан живот уколико им се ХИВ инфекција рано дијагностикује и уколико користе редовно прописану антиретровирусну терапи-ју. Уколико се прописана терапија узима редовно у складу са упутствима добијеним од лекара код око 90% пацијената на лечењу постиже се успешна контрола количине вируса у крви, што значи да особа инфицирана ХИВ-ом не може да пренесе ХИВ инфекцију на друге особе путем крви. Саветовање и тестирање на ХИВ треба да буде саставни део бриге о здрављу сваког појединца. Тестирање на ХИВ је данас део одговорног понашања, јер се дијагностиковањем ХИВ инфекције и лечењем смањује могућност даљег преношења на друге особе, укључујући и пренос ХИВ-а са мајке на дете.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY