Љубисав Гојаковић: Пољопривреда има перспективу

Љубисав Гојаковић: Пољопривреда има перспективу

Када се пре осам година вратио из Будве, где је радио као спасилац на плажи, Љубисав Гојаковић се запослио на бензинској пумпи у Пријепољу. О бављењу пољопривредном производњом „на велико“ није ни размишљао, иако је тада набавио први пластеник, искључиво за сопствене потребе.

За две године смо направили шест пластеника. Прошле године сам дошао на идеју да извадимо малине, јер је цена била веома ниска и да ту ставимо пластенике. Како сам планирао 14 пластеника укупно, колико сада и имамо, разговарао сам са фирмом „Ес – комерц“ да радим кооперацију са њима, јер је то велика количина производа. Договорили смо се да радим паприку, корнишоне и парадајз за њих, што не будем могао да продам на пијаци – каже Љубисав Гојаковић који је веома захвалан овој фирми на подршци и помоћи.  

У Србији је од 3,5 милиона хектара обрадивог земљишта, под пластеницима тек око 2.000 хектара. За разлику од нас, у Шпанији, која има 10 пута мање плодног земљишта, под пластеницима и стакленицима је више од 50.000 хектара. Захваљујући подизању нових пластеника, Љубисав доприноси повећању пластеничке производње. Петнаести пластеник стигао је од Фондације Ана и Владе Дивац, у оквиру пројекта „Дивац пољопривредни фондови“. Ова подршка знак је да није погрешио када је донео одлуку пре три месеца да напусти посао и у потпуности се посвети пољопривредној производњи.  У доношењу одлуке веома му је значила и подршка породице.

Израчунао сам да ми је боља зарада на пластеницима, него у фирми. Нисам могао да се организујем да радим и једно и друго. Договорили смо се ми у кући, родитељи и супруга, да заједно радимо, јер посла има сваки дан.

Свако јутро устају у пет, а док је ћеркица Стефана у вртићу, у послу му помаже супруга Виолета.

Он је напустио фирму јер је мислио да ће му овде бити боља зарада. Овде си сам свој газда, док у фирми мораш да испуниш очекивања послодавца и немаш толико слободе. Овде сам себи темпо рада одређујеш.

Своју будућност види у пољопривреди.

Саветовао бих свим младим брачним паровима да, ако имају услове, да се врате на село. Од пољопривреде може да се живи, не може да се не знам колико обогати, али може да се пристојно живи, од свог рада и може да се буде свој на своме – поручује Љубисав.

Иако му радни дан почиње у пет ујутру, а понекад траје и по 12 сати, у узгајању поврћа у пластеницима, пронашао је своју рачуницу. Ипак, значајније субвенције државе и општине би добро дошле за унапређење производње. Да улагање у пластеничку производњу поврћа значајно доприноси развоју шире заједнице, потврђује пример шпанске регије Алмериа. Ова област била је једна од најсиромашнијих у Европи, а почела је убрзано да се развија захваљујући организованој производњи и узгајању поврћа, после уласка Шпаније у Европску Унију. На површини од око 20.000 хектара подигнуто је 10.000 пластеника, у којима се годишње произведе око 2.7 милиона тона разног поврћа, што произвођачима доноси зараду од око милијарду и по евра.

Подели на мрежама

Повезани чланци