SHARE

Центар за медијску транспарентност и друштвену одговорност и Бритиш американ тобако ове године, први пут су расписали конкурс за најбоље репортаже, уређивачки рад и новинарски подухват.

У конкуренцији од 38 радова новинарки и новинара из целе Србије, репортажа „Све љубави Милића Аврамовића“ једногласном одлуком трочланог стручног жирија освојила је прво место.

Репортажа говори о изузетној судбини горштака Милића.

„У селу Шћепаница испод Јадовника све је у знаку броја један: Милић је један једини стални становник Шћепанице, један једини оџак на кући који се пуши током целе године је његов, један једини глас у целом селу који можете свакодневно чути припада Милићу Аврамовићу. Све живо што хода пред његовом кућом, једино је у целом селу. Њему припада и гитара на којој је читава само – једна жица!“ Мислим да је то отприлике срж целе те приче, али морам да кажем да је Милић Аврамовић изванредан човек. Његова судбина о којој се говори у овој репортажи не разликује се по много чему од многих судбина, али начин на који се он изборио и на који се бори заслужује свако поштовање. На овај начин ја му то поштовање и указујем – каже Мухарем Мутабџија, директор листа „Полимље“.

Фото: М.М.

Искреним приступом и новинарским искуством, Мутабџија је успео да свог саговорника отвори до те мере да му у перо казује о својим неуспелим љубавним подухватима, о самоћи, али и великој жељи за оснивањем породице.

Он је чак и спреман да купи стан особи која би била спремна да живи са њим, са којом би имао наследника, да се не би угасило то последње светло које још увек гори у Шћепаници. То село је некада имало петнаестак домаћинстава, са по десетак људи, јер су тада била она задружна домаћинства, кад је цела породица била под једним кровом. Шћепаница је сада спала само на Милића, и он све то држи на леђима. Свака му част! – каже Мутабџија.

Он истиче да у времену дигитализације медија сви теже брзим и кратким, сензационалним вестима, а да је све мање места за репортаже и аналитичке текстове.

Жао ми је ових млађих генерација колегиница и колега јер је некакав општи тренд претворио ову професију у узимаче изјава, преносиоце саопштења – нема ту живота. Тај естрадни приступ у јавном животу, у политици, не може да не остави трага и на медије, посебно електронске – закључује добитник награде Слађана Вељковић.

Врсни новинар чија је репортажа однела убедљиву победу на конкурсу за награду „ Слађана Вељковић“ истиче да је живот много више од конференција за штампу и изјава политичара, а младим новинарима и новинаркама саветује да најбоље приче потраже међу својим суграђанима и суграђанкама.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY