Новинарке против насиља: 70 одсто медијских објава о насиљу према женама имају елементе неетичког извештавања

Неадекватним или стереотпним извештавањем у медијима насиље се нормализује, а преживеле жене се излажу додатном ризику, закључак је конференције за медије групе Новинарке против насиља.

1198
0
SHARE

У првих шест месеци ове године, 70 одсто медијских објава о насиљу према женама имале су елементе неетичког извештавања, показала је анализа медијског извештавања о насиљу према женама, коју је урадила група Новинарке против насиља, чији су резултати,  као и конкретне смернице за етичко извештавање о насиљу према женама представљени на коференцији за медије у Медија центру у Београду.

Извештавање медија о насиљу над женама је веома важно, јер медији су још увек једини извор информација колико је заправо убијених жена у Србији. Међутим, лоше извештавање о насиљу над женама може да нанесе више штете него неизвештавање о овој теми, један је од закључака конференције.

Када пишемо, говоримо, снимамо породице које су претрпеле насиље у којима је нека жена убијена, ми не говоримо само о тој породици и не обраћамо се само тој породици. Ми говоримо свима онима који познају неку жену која трпи насиље и неким женама које то насиље трпе. Њих је више него што било ко од нас то жели да призна – истиче новинарка РТС-а Ана Манојловић.

Начин на који се извештава утиче и на то да ли ће жена приајвити насиље, сматра Маја Бранковић Ђундић из УНДП-а и додаје:

Уколико откријете идентитет одређене жртве то може многе друге да обесхраби да никада не пријаве насиље. И ако имамо повећан број пријава, жене које су убијене у 80 одсто случајева нису се обраћале институцијама.

Анализа медијског извештавања о насиљу према женама за првих шест месеци ове године је показала да је  било укупно  5549 објава  и да су се медији том темом бавили на сензационалистички начин, а мање едукативно.

Проблемом насиља према женама углавном су се бавили онлајн портали, затим штампани медији, а знатно мање пажње овој теми посветили су електронски медији, односно телевизија и радио. Анализа је потврдила претпоставку да медији чешће извештавају када је реч о конкретним случајевима, у чак 79 одсто случајева, у односу на извештавање које се бави феноменом насиља према женама из едукативног угла , што је било у само 21 одсто објава – истиче Сања Павловић из Аутономног женског центра, која је анализу урадила у сарадњи са студенткињама новинарства.

Смернице за извештавање о насиљу над женама су написане у складу с Kодексом новинара Србије, који је био основа за њихову израду.

Они који извештавају морају да воде рачуна да ни једног тренутка не покушају да пребаце кривицу за оно што се догодило на жртву. Истовремено, морају да поштују претпоставку невиности. Друго, и ако не препоручујемо да се о самом чину насиља извештава уз детаљне описе, ипак имамо препоруку да када се ради о убиству из ватреног оружја треба проверити да ли је регистровано. Ватрено оружје смо изузеле због тога што је количина нелегалног оружја изразито велики – каже новинарка недељника „Време“ Јована Глигоријевић.

„Новинарке против насиља према женама“ је група коју чини око тридесет новинарки из националних и локалних медија у Србији које се организовано, јавно и гласно боре против насиља према женама. Група је основана уз подршку Програма Уједињених нација за развој и Фонда Б92, у оквиру пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији“, који партнерски спроводе УНДП и Влада Србије, уз подршку Владе Шведске.


NO COMMENTS

LEAVE A REPLY