„Само заједно можемо спречити трговину људима.“ „Трговина људима је кривично дело!“ „Стоп радној експлоатацији!“ – само су неке од порука које су послате са уличне акције коју су симболично тачно у подне испред градског музеја одржале чланице и активисткиње Форума жена Пријепоља, који је чланица Анти – трафикинг мреже, односно мреже женских организација удружених у борби против трговине људима.
Према подацима невладине организације „Астра“, најзаступљенији облик трговине људима је сексуална експлоатација, затим експолатација деце, принуда на брак, нелегално усвојење, просјачење и трговина органима, која у Србији још увек званично није забележена. Србија је земља порекла, транзита и дестинације жртава трговине људима, уз пораст интерне трговине.
Развој нових технологија, а нарочито друштвених мрежа, олакшао је, убрзао и учинио мање видљивим процес регрутације жртава. Измењене политичке околности и сиромаштво допринели су масовним покушајима да се на непроверене и често рискантне начине дође до бољег живота ‒ због чега сада око 80% идентификованих жртава у Србији чине жене и деца са ових простора, док су раније то махом биле стране држављанке. Посебно је алармантна чињеница да проценат заступљености малолетника/ца у укупном броју идентификованих жртава из године у годину расте и тренутно износи око 40% од укупног броја свих жртава. Старосна граница деце увучене у ланац трговине људима све је нижа, па је са 15‒16 година пала на 12‒13, подаци су „Астре“.
Подаци осталих институција и невладиних организација укључених у борбу против трговине људима на овим просторима такође су поражавајући, док сви релевантни извештаји о трговини људима (CEDAW, TIP Report 2019), и у њима садржане препоруке, указују на то да је неопходан хитан, снажан и синхронизован одговор свих актера на пољу борбе против трговине људима у циљу ублажавања овог проблема.
Светски дан борбе против трговине људима је установљен 2013. године резолуцијом Генералне скупштине УН у циљу подизања свести јавности о проблему светских размера, који представља модерни облик ропства. Последњи извештај Међународне организације рада наводи да се више од 40 милиона људи на свету налази у неком облику ропства, а да су од тога скоро 25 милиона жртве радне експлоатације, у шта спада и сексуална експлоатација, док се остатак односи на жртве присилног брака.