SHARE

До 1930. године на подручју Краљевине Југославије постојале су три Исламске заједнице – заједница Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе. Те године доноси се Закон у уједињењу исламске верске заједнице.

Сад се формира девет муфтијстава, и то четири на територији улема меџлиса у Сарајеву и пет на подручју улема меџлиса у Скопљу. Таква вјерска структура уједињене исламске вјерске заједнице у Краљевини Југославији функционисала је до 1936. године, када је донијет нови устав Исламске заједнице – каже аутор књиге др Надир еф. Дацић.

Једно од пет муфтијстава Улема меџлиса у Скопљу било је Пљеваљско муфтијство, на челу са хаџи Абдуахом Ајни ефендијом Бајрактаревићем, у чијем је саставу било и Пријепоље.

Ја сам 2017. године објавио једну публикацију о Ајни ефендији Бајрактаревићу приликом чега сам сазнао да се у државном архиву Црне Горе на Цетињу налази збирка докумената архива улема меџлиса и односи се на рад Пљеваљског муфтијства. Отишао сам у тај архив и био одушевљен оним што сам видео, а то је огромна збирка од око 15 хиљада докумената, што представља комплетну документацију о раду муфтијства у овом периоду – истиче Дацић.

Један од рецензената књиге је и унук тадашњег пљеваљског муфтије Мехмед Мехмед Бајракаревић.

Када упоредимо тадашњи живот са културолошког и социолошког аспекта, те паралеле су фасцинантне и препоручујем сваком ко жели да сазна нешто о том периоду и види како се у ствари ништа није промијенило, а у ствари се све промијенило, да прочита ову књигу. Нека упореди гдје ми сад живимо, како живимо и сигурно ће доћи до закључка да може доста боље – истиче Бајракаревић.

Промоцију је организовало Бошњачко национално вијеће.

О књизи је говорио и професор доктор Хусеин Зврко, а након ове, планиране су промоције и у другим општинама које су биле у саставу Пљеваљског муфтијства.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY