SHARE

Састанак је организован у издвојеном одељењу  Основне школе „Михајло Баковић“ из Сељашнице, на Јабуци. Била је то прилика да мештани и мештанке оближњих засеока изнесу проблеме са којима се свакодневно сусрећу. Месна заједница Јабука је једна од четири у општини Пријепоље, од укупно 30,  чији савет, поред шест мушкараца чини и једна жена. Управо проблеми жена су били у фокусу састанка  на коме је, као највећи проблем, истакнут недостатак воде.

Ако желимо да жене живе и одржавају домаћинства на селу морају да имају најосновније услове, а то су вода, струја и добар пут. А без  воде како ми да оснажимо наше жене да живе на селу. Ко ће млад да остане на селу. Ми смо остали али не верујем да ће ико други – каже Славица Гачевић.

Душанка Петрић има троје мало деце и сматра да нема услова за живот на селу. Имају велику стоку, велико домаћинство, а услови су лоши јер немају воду па се пита како да остану и живе на селу.

Моје домаћинство има 11 чланова. Треба 11 особа само да пије воде, а како ће да се опере, са чим да се кува – пита се Нићифор Дакић.

Без воде су  продавница, амбуланта, пошта и школа, коју на Јабуци похађа седам ђака и један предшколац.

Ево сад је 21. век, а школа нема воде од маја па ево све до сада ни капи није дошло нити ће доћи док не падне велики снег. Доста деце је отишло управо из тог разлога што немамо ни ве – це унутрашњи већ имамо клозет спољашњи, зато што воде нема, а имамо опремљену кухињу која и даље функционише и где се деца хране – каже учитељ Радоман Петрић додајући да воду допремају цистернама да би имали техничку воду, док за пиће деца купују флаширану воду у оближњој продавници.

Јабука се налази на надморској висини од 1.250 метара и идеална је за развој туризма.

Међутим, лоша путна инфраструктура, небрига око чишћења снега у зимском периоди и лоша струја остављају Јабуку ван мапе познатих туристичких центара, а угрожавају и бављење пољопривредом и опстанак на селу.

Тридесет година овде живим и нико никада није пришао нешто да види, да поправи, да пита куда моје дете иде у школу. Имам дете 4.разред, овде иде у школу и нико никада се не сети да прочисти зими – рекла је Славојка Рељић.

Миленка Ајдуковић кроз сузе преноси њено искуство.

Мени је син био болестан, имао је инфаркт плућа. Једва смо га избавили. Нико се није јавио да дође да каже да очистимо том детету да се одвезе доктору.

Милош Будрак има засад од 5 хиљада малина, али не може да предаје малине јер нико неће да дође због лошег пута. А проблем је и струја.

Ми имамо десет стубова који су такорећи трули – забринут је Будрак.

Винка Шљукић каже.

Нас третирају као да смо народ другог реда. Нико нас ни за шта не пита. Нити имамо пута, нити имамо воде нити се шта питамо, а не знам ни коме да се обратим.

Славојка Рељић је недавно покренула производњу сапуна на биљној бази. Ипак…

Повећала бих тај капацитет да имам неки пут. А овако све што произведем ја морам на руци да донесем горе и да вратим – рекла је Славојка.

Председник месне заједнице Јабука Драгоман Матовић је свестан свих проблема са којима се његове комшије свакодневно сусрећу.

Мени су обећавали у општини и ја јесам народу прослеђивао и обећавао. Обећавали јесу и издвајана су и одобравана средства две године али та средства овде нису стизала, а где су отишла ја не знам – истакао је Драгоман Матовић.

Циљ састанка био је оснаживање жена за директно учешће у процесима одлучивања у месним заједницама али и оснаживање да активно учествују у изградњи локалне заједнице.

Боље жену изабрати него мушкарца ако мислите да нешто напредујемо. Свака жена се труди, а људи јок. Баш их боли брига. Њему ако је фино, фино је и теби. Он замишља да је фино и мени. Али нико не зна моме срцу како је – закључила је Винка Шљукић.

Овај прилог настао је у оквиру пројекта „Жене у одлучивању – услов демократизације друштва“ који Форум жена Пријепоља реализује у сарадњи са Фондом за отворено Друштво.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY