Србија пала за 14 места у извештају Репортера без граница о стању медијских слобода у свету

У годишњем извештају за 2019. годину „Индекс медијских слобода у свету“, међународне организације Репортери без граница, Србија је оцењена као земља у којој професија новинарства није безбедна ни подржана од државе. У односу на прошли извештај, Србија је пала за 14 места и налази се на 90. месту од 180 држава обухваћених извештајем. Kао главне препреке медијским слободама у Србији у извештају се наводе снажан утицај државе на медије, нетранспарентност власништва и низак ниво медијског плурализма.

SHARE

Србија је од 2016. године пала за чак 31 место – са 59. на 90. и сад се налази тачно на средини листе коју сваке године објављују Репортери без граница. Наша земља се и ове године нашла у групи држава са видљивим проблемима у погледу медијских слобода.

Kао један од главних проблема наводи се снажан утицај државе на медије. Због сталног недостатка капитала, држава и даље контролише медије кроз власништво, али доминантно кроз различите моделе државног финансирања. Јавна средства се дистрибуирају произвољно и на нетранспарентан начин, обично у корист провладиних медија, без јасних и мерљивих критерија, јавне контроле и евалуације.

Нетранспарентност власништва медија је такође наведена у извештају као мањкавост.Иако је процес приватизације формално завршен. Само 34 бивша државна медија су заправо продата, док су многи остали затворени, остављајући више од 1000 новинара без посла. У узорку од 48 медија, које су истраживали БИРН и Репортери без граница, седам је имало нетранспарентне власничке структуре. Нарочито два водећа листа – Вечерње новости и Политика – имају нерешене, нејасне власничке структуре и практично су у државном власништву. За већину медија и сродних компанија, подаци о власништву су делом јавно доступни у Агенцији за привредне регистре Србије и другим јавним регистрима.

Велики ризик за медијски плуларизам  у Србији представља чињеница да четири водећа власника на српском телевизијском тржишту досежу публику од скоро две трећине гледалаца, као И да локални и регионални медији тешко достижу један проценат учешћа публике И тако остају “испод радара” И изван јавности.

У извештају Репортери без граница указују на то да се против истраживачких новинара повремено користи физичко насиље како би се они обесхрабрили, и подсећају да су прошле године у више наврата осуђивали пораст насилних напада на новинаре који истражују корупцију у Србији.

Од суседних држава најбоље је рангирана Словенија на 34. месту, затим Румунија на 47. месту. Босна и Херцеговина је ове године рангирана за једну позицију ниже него претходне и заузима 63. место. Хрватска је на 64. иако је једина од земаља у окружењу која је напредовала пет места на листи. Албанија је на 82. а Мађарска на 87. месту. Србија је на 90. месту,  за 14 места ниже него прошле године. Иза Србије су једино Црна Гора на 104. и Бугарска на 111. месту.

Иако Репортери без граница и даље Европу сматрају „континентом који најбоље гарантује слободу медија“, у извештају се ипак истиче да се рад истраживачких новинара све више опструише.

Норвешка је трећу годину за редом светски лидер у погледу стања медијских слобода, док је, прескачући две позиције, на друго место ове године доспела Финска.

У земље које су због рата или просто непријатељског става опасне по новинаре Репортери без граница су уврстили Либију (162), Египат (163), Сомалију (164), Бахреин (167), Јемен (168), Иран (170) и Саудијску Арабију (172) и Сирију (174. место).

На самом зачељу листе, Вијетнам се налази на 176. месту, Kина је на 177. месту (са 176), Еритреја је на 178, док се Северна Kореја ове године нашла на 179. месту, а Туркменистан на последњем.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY