У 2019. години порасле Стањевине и повећао се број дивљих депонија

На самом врху листе проблема које има општина Пријепоље је загађење животне средине. Највећи и највидљивији и у години за нама била је депонија Стањевине.

1183
0
SHARE

Са смрадом и димом са депоније Стањевине били смо суочени неколико пута у протеклој години. Први пожар избио је у ноћи између 5. и 6. августа. Дим је непрестано куљао осам дана.

На територији  дела општине Пријепоље, проглашена је ванредна ситуација. Ватрогасци и радници ЈКП „Лим“ су првих дана безуспешно ватру гасили  водом, а након проглашења ванредне ситуације на гашењу су  ангажовани и радници пријепољских „Путева“, који су довозили земљу за насипање депоније. На депонију је изручено око 1500 кубних метара воде и насуто више од 6 хиљада кубика земље.

Пожар на депонији Стањевине угашен је 12. августа а ванредна ситуација укунута три дана касније.

Свој епитет „еколошке бомбе“ депонија Стањевине потврдила је за непуна два месеца. Опет је планула.

Само месец дана касније, иста слика. Депонија Стањевине поново je била у пламену. Нови пожар избио је на делу који је најближи граду, поред објекта некадашње пилане. Горела је више од десет дана, опет су на терену били ватрогасци, радници Јавног комуналног предузећа Лим и радници „Путева Србије“. Овога пута ни насипање земљом није много помогло.

Између последња два пожара стигла вест да ће пројектно техничку документацију за санацију и рекултивацију несанитарне депоније „Стањевине“ у Пријепољу израдити АГ УНС Архитектонско грађевински институт из Новог Сада.  Вредност уговора износи непуна три милиона динара које је обезбедило Министарство заштите животне средине, након Одлуке Владе Републике Србије да се комунални отпад из општине Пријепоље, вози на Регионалну санитарну депонију „Дубоко“ у Ужицу. Рок за извршење услуге био је до краја године. Овај рок није испоштован, у нову годину улазимо са старим проблемом.

А ми смо истраживали, шта би било да се депонија Стањевине из Пријепоља премести у неку земљу Западне Европе. Засигурно би била непроцењив ресурс за производњу топлотне и електричне енергије. Годишње се на депонију Стањевине одложи око 12 600 тона комуналног отпада, односно, месечно у просеку око 1050 тона. Процена је да 1 килограм отпада производи око 0, 3 киловат часова електричне енергије, а просечно домаћинство у Србији месечно троши око 350 киловата струје. Када се количина отпада на Стањевинама и просечна потрошња струје преведу у бројеве, долазимо до податка да би месечно око 900 домаћинстава у Пријепољу могло да се снабдева електричном енергијом.

И док Србија и Пријепоље не достигну овај стандард, ослањамо се на вољу појединаца који своје време улажу у чишћење смећа. Један од њих је  Владимир Пушоњић, момак који је из Француске, где је рођен, дошао у родни град својих родитеља решен да ту настави живот. У слободно време чистио је дивље депоније поред регионалног пута Миоска – Биов гроб.

Желим да Пријепоље буде као Швајцарска. Може да буде, само треба да се реши проблем депоније, након чега можемо да будемо еколошка дестинација за туризам. Овде нема велике индустрије и може само туризам да се развија – каже Владимир Пушоњић.

Своје место под сунцем пре 10 година у Великој Жупи је нашао и Немац Гинтер Рунгер. Незадовољан је недостаком контејнера у овој месној заједници и каже да би овакав призор у Немачкој био раван еколошкој катастрофи.

Не ваља! Пуно смећа! Мали контејнер, сломљен! Не ваља ништа – закључује Рунгер.

Почетком октобра, стигло је 140 новинх контејнера у Пријепоље, које је набавило пријепољско комунално предузеће својим средствима за 4 400.000,00 динара. И то је, закључујемо, једина конкретна ствар урађена на смањењу загађења животне средине.

За похвалу је била и акција чишћења коју је организовала Канцеларија за младе општине Пријепоље крајем новембра, а која је окупила стотинак волонтера и волонтерки.

Са носталгијом смо се присетили да је река Лим некада била једна од најчистијих европских река. Данас је практично депонија. Према подацима из „Хидроелектране на Дрини“, овде се на годишњем нивоу сакупи од шест до осам хиљада кубних метара плутајућег отпада, од чега Лим доноси 45 одсто. Они који годинама живе на Лиму и са Лимом, сведоче о његовом забрињавајућем здравственом стању.

Пластика, флаше…то је зло, јер не може да се распадне. Ајде папир, распадне се…Али свега има. Поред пловка прође трбушак од клања – објашњава Шћепановић док Бегановић додаје да људи бацају угинуле животиње, шкољке од аута, ал је срећа што је Лим брза и јака река иначе би нас смеће затрпало. 

Ко је и зашто  дошао на идеју да на простору Сопотнице гради минихидроелектране, једно је од питања постављених на Jавној седници Комисије за планове Скупштине општине Пријепоље. Локација обухваћена нацртом плана је у граничном појасу заштићеног подручја Сопотнице. Колико је то заправо удаљено од водопада, колико ће то угрозити функционисање локалног становништва, интересовало је присутне. Од представника „Андзор инжењеринга“ из Новог Сада, који су Нацрт плана урадили по захтеву наручиоца „HIDROPOWER BGD“, није било конкретног одговора. Највише примедби било је на извештај о стратешкој процени утицаја плана на животну средину.

Председник Планинарског клуба Камена Гора Драган Петрић сматра да се изградња било каквих хидроелектрана противи цивилизацијским токовима и да морамо сачувати наше реке.

Ми заговарамо да природа остане нетакнута. Не треба ту човек нешто много да интервенише, ми просто морамо да имамо ту одговорност као свугде у свету да ту природу чувамо за наше потомке – каже председник Планинарског клуба „Камена Гора“ Драган Петрић.

У нову годину ушли смо затрпани смећем, уместо у бистрину Лима поглед нам се зауставља на смећу на његовим обалама. Свега овога било нам је доста у години и годинама за нама. У Новој имамо само једну жељу: да сви ми појединачно дамо допринос очувању природе, а надлежни да раде свој посао.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY