Уходавање родно одговорног буџетирања

Уходавање родно одговорног буџетирања

Зашто је важно родно одговорно буџетирање?

Пријепоље се већ неколико година суочава с недовољним капацитетима за смештај деце у предшколску установе. У четири објекта ПУ „Миша Цвијовић“ уписано је више од 800 деце, али је још 150 малишана  остало на листи чекања.  Да би се проблем смештаја трајно решио неопходно је изградити нови објекат, што захтева знатна издвајања из прилично скромног општинског буџета.

Како ће овај проблем утицати на животе жена и мушкараца чија деца нису смештена у вртић и ко ће преузети бригу о деци? Бригу о деци, нарочито оној млађој од седам година, према подацима истраживања о коришћењу времена у Републици Србији углавном обављају жене. Истраживање показује да се децом у просеку више баве мајке, и то за три сата дневно више него очеви. Брига о деци додатно ће повећати неплаћени рад жена, што ће не само негативно утицати на начин на који жене располажу својим временом — као једним од основних ресурса, већ ће додатно умањити њихове могућности да се запосле, стекну додатне квалификације или да једноставно располажу временом у складу са својим потребама. Колико ће ово утицати на мушкарце? Иако ће вероватно неки од очева проводити више времена бринући о деци, досадашња пракса говори нам о томе да ће овај проблем у складу са доминантним родним улогама мушкараца, вероватно много мање утицати на то да они испадну с тржишта рада и да не обављају плаћене послове. Овај пример нам показује на који начин буџетске политике и приоритети, тј. издвајање или неиздвајање из буџета за одређене потребе другачије утиче на жене и на мушкарце и како неузимање у обзир родне димензије приликом креирања буџета у стварности појачава постојеће неравноправности.

Управо зато је важно да буџети локалних самоуправа који се најдиректније односе на потребе грађана и грађанки буду родно одговорни. Родно одговорно буџетирање је алат којим се осигурава да жене и мушкарци имају једнак приступ ресурсима, да равноправно о њима одлучују, као и да имају једнаке користи од употребе тих ресурса.

По слову закона

Према Закону о буџетском систему, сви буџетски корисници на националном, покрајинском и локалном нивоу су обавезни да до 2020. у своје финасијске планове укључе принципе родне равноправности.

На заговарању увођења родно одговорног буџетирања, Kанцеларија Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији ради још од 2008.године када су у сарадњи са женским организацијама на локалу урађене прве анализе колико буџети одговарају потребама мушкараца и жена.

Од 2015. ми смо кренули интезивније да сарађујемо са Координационим телом за родну равноправност и Министарством финансија и та сарадња је резултирала тиме да је родно буџетирање у децембру 2015. ушло у закон о Буџетском систему и када је родна равноправност препозната као један од циљева буџета. Данас су 33 буџетска корисника на националном нивоу, углавном, министарства и канцеларије Владе Републике Србије увели родно буџетирање у неки од својих програма и циљева, док је на покрајинском нивоу то урадило 18 од 26 буџетских корисника, истиче пројектна координаторка Агенције УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији Оља Јанковић Лековић.

Локалне самоуправе су у складу са Законом биле обавезне да од 2016. године почну са увођењем родне перспективе кроз усвајање Планова поступног увођења родно одговорног буџетирања у поступак припреме и доношења буџета.

План за поступно увођење родно одговорног буџетирања је у 2018. години донело 25 локалних самоуправа, док је у 2019. години ту обавезу испунило 19 локалних самоуправа. Можемо рећи да је процес отпочео. Добрих примера имамо у 18 одсто општина, али потпуни обухват немамо ни у једној локалној самоуправи у Србији открива саветница за родну равноправост и антидискриминацију Сталне конференције градова и општина Наташа Окиљ.

Праксе и искуства у локлним самоуправама

Анализирали смо докле су у овом процесу стигли у општинама и градовима у Златиборском Рашком округу. Од десет општина у Златиборском округу најдаље су стигле Чајетина која је родно одговрне циљеве имплементирала у десет програма буџета и Нова Варош у којој је увођење родне компонете планирано у осам програма буџета.

У схватању суштине и разумевању процеса увођења родно одговорних циљева у програме буџета помогле су обуке које су прошли представнице и представници Савета за родну равноправност и одељења општинске управе.

Схватили смо да није у питању само биолошка разлика, већ се мере ефекти које расподела средстава има на живот жена и мушкараца, девојчица и дечака, укључујући и пол, али и друге социо-економске разлике као што су инвалидност, место становања, приходи, образовање који утичу да једна група буде потенцијално неравноправна у односу на друге  – објашњава руководитељка Одељења за буџет и финасије ОУ Нова Варош Мирјана Ћировић.

У општини Чајетина очекују да ће овај процес у потпуности завршити до следеће године.

Општина Прибој је родне циљеве и индикаторе предвидела у оквиру програма Развој културе и информисања почев од ове године, док у општинама Ариље, Пожега, Бајина Башта, Косјерић, Сјеница, Пријепоље и граду Ужице за сада нису укључили родне перспективе у програме буџета, а План поступног увођења родно одговорног буџетирања је тек у изради, иако је требало да буде завршен 31. марта ове године.

У Рашком округу једино је општина Врњачка Бања у буџету за 2020. планирала да имплементира родно одговорне циљеве у свим програмима буџета у којима је могуће. Општина Тутин је Планом за 2020. обухватила програме Развој културе и информисања и Спорта и омладине, док Управе општине Рашка и градова Нови Пазар и Краљево касне са овим процесом и још увек нису усвојиле прве Планове родно одговорног буџетирања.

Ту постоји потреба да се помогне локалним самоуправама да се мало крене у том смеру, можда немају довољно информација, можда не знају како, али суштински то је обавеза Одељења за финансије у сарадњи са механизмима  за родну равноправност у тој локалној заједници. Од локалних самоуправа се очекује да препознају где су ти џепови неравноправности у њиховим заједницама и да кроз оно што већ финансирају реалоцирају средства да би решили тај проблем, Неке локалне самоуправе ће ове године обухватити шест, седам програма и верујем да ћемо до следеће године имати неке резултате, бар у овим најважнијим областима као што су локално –економски развој, пољопривреда, социјална заштита, образовање – сматра коауторка Приручника за родно одговорно буџетирање  Александра Владисављевић.  

Да је ово једна од значајних промена, али и изазова потврђује и Наташа Окиљ из СКГО.

Чињеница је да припрема буџета више није искључиво задужење особа које у локалним самоуправама и код буџетских корисника раде финансије. Тај процес није једноставан и захтева додатне ресурсе и много већи степен структуиране сарадње између различитих одељења, активну укљученост општинског већа и унапређен свеукупни систем планирања. Општи услови у којима сада раде локалне самоуправе нису идеални и на расположива средства утиче доста фактора. На пример, довољно је да се промени износ пореза на зараде (један од важних извора финансирања ЈЛС) па да дође до турбуленција у расположивим средствима. Питање је како унутар тих и таквих услова креирати одрживе механизме који ће моћи да процес планирања, извршења и извештавања изнесу до краја. Ове смернице су настале на конкретном искуству рада на локалном нивоу, са циљем да се олакша примена РОБ-а у процесу планирања и да се РОБ рационално спроведе користећи постојеће ресурсе, а да се постигне резултат у заједници – додаје Окиљ.

Генерално мишљење представника одељења за буџет и финансије ових градова и општина је да се локалне самоуправе још увек уходавају у процес планирања програмског буџета и да постоји превише показатеља чије би ефекте требало пратити. Да је ово процес који захтева укључивање и сарадњу свих буџетских корисника, али и да је период од четири године релативно кратак да би се овај процес комплетирао.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *