Ултрамаратонка Милица Јоксимовић: Завршавам сваку трку

Милица Јоксимовић учествује на екстремним тркама кроз природу већ шест година. Учествовала је у више десетина маратона и полумаратона у Србији, Црној Гори и Чешкој, и сваки је привела крају. Најтеже јој је било на Мојстиру и Фрушкој Гори.

493
0
SHARE

Након седам година каратеа и три године тренирања одбојке Милица се определила за планинарење. Пресудна је била љубав према природи, пре свега планини Јадовник. Проклетије Вертикал, 100 миља Мојстира, ИПА поход Хранице у Чешкој, Ловћенски, Фрушкогорски, Крушевачки, само су неки од ултрамаратона и полумаратона у којима је учествовала.

Сваки је тежак и атрактиван на свој начин, каже Милица, а највећи изазов на сваком, осим стазе, представљају временске прилике. То је најбоље осетила на Ловћену.

Буквално нам је дао да доживимо то. Из сунца смо прешли у кишу и маглу. То буде тешко, да прилагодиш организам томе. Прво страх да се не изгубиш на стази због маркација. Али када се фокусираш на само трчање и на то да све прођеш, онда буде мало лакше, каже Милица.

Све трке је завршила до краја. Мојстир јој је остао у сећању због великог снега и хладноће, а на Фрушкој Гори је била близу одустајања. Подршка и сарадња између такмичара битна је током трка. Заједнички се лакше савладају препреке и прикупи снага.

Људи улазе у кризе на одређеним деловима стазе. Увек је лакше имати некога. Јесте да се мало мења темпо, ти мењаш његов, он твој, али на крају се нађе средина, и онда буквално склопиш неку врсту пријатељства са тим човеком и онда желиш да заједно поделите улазак у циљ. Да то буде нешто што сте заједно претрчали и пребродили.

Родитељи су јој највећа подршка, а отац јој је усадио љубав према природи. Он је и главни мотиватор за вежбање и учешће на тркама, док мајка стоји иза сваког њиховог корака, каже Милица.

Пре него што се Милица родила, моја замисао је била да једног дана, кад будем имао своју децу, ставимо ранчеве на леђа и кренемо у брда. И та ми се жеља остварила – каже отац Вјекослав. и додаје:

Додаје и да се деси да се понекад сретну.

Стазе се укрштају па одређени део пређемо заједно, али углавном смо раздвојени. Онда се чекамо на циљу, ко први дође, и то је велика подршка. Kао да си на победничком постољу кад те сачека неко твој.

Милица је активна и у раду Еколошког друштва “Јадовник – оаза нетакнуте природе“, које се стара о хранилишту на Кашану, а истовремено је и председница Клуба екстремних спортова „Фијуљ“, који окупља пријепољске заљубљенике у ултрамаратон.

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY