Седница СО Пријепоље: Усвојен буџет за 2019. годину тежак милијарду 250 милиона динара

Седница СО Пријепоље: Усвојен буџет за 2019. годину тежак милијарду 250 милиона динара

У предложеном дневном реду за двадесету седницу било је 14 тачака. Обједињена је расправа о прве две тачке које су се односиле на формирање Савета за међунационалне односе. Такође, за четири тачке у оквиру којих је било предложено да се разматрају предлози одлука о комуналном уређењу и хигијени,  реализацији и плану пословања Јавног комуналног предузећа „Лим“, усвојен је предлог да се расправа обједини у две тачке.

За допуну дневног реда одборници опозиције предложили су 12 тачака, али ни једна није усвојена. Допуне су се односиле на изградњу канализационе и водовoдне мреже у Томовом насељу и Лукама, транспарентност рада јавне власти, проблем комуналног отпада и несанитарне депоније Стањевине, расподелу средстава за информисање и новогодишње украшавање града. Тражено је и да се достави извештај комисије за недавно одржане изборе у месним заједницама.

Формирање Савета за међунационалне односе је пре свега законска обавеза, рекао је, испред предлагача, заменик председника Општине Станко Кијановић. Савет чини шест представника – три српског и три бошњачког народа. Кијановић је истакао да ће њихов први задатак бити да до краја године, на предложену мустру, за преко 1000 назива улица дају своје мишљење. Предлоге је дало Радно тело општине Пријепоље које чини 10 представника и представница из свих одборничких група. Напоменуо је и да је веома важно да се посао заврши до краја године из финасијских разлога, јер, како је најављено из Владе Србије, у том случају ће трошкове промене личних докумената за грађане и набавку таблица кућних бројева и улица сносити Влада Србије.

Замереке одборника опозиције односиле су се на критеријуме по којима су бирани чланови Савета и да све указује на то да је то био одраз политичке воље, а не стварног интереса народа.

Поред досадашњих епитета, који су се провлачили на претходним седницама на којима је усвајан буџет, попут развојни, социјални, инвестициони … на овој седници добио је још један: реалан. Због чега реалан, образлагао је прво председник Општине, а касније и неколико одборника из владајуће структуре. Планирано је да општинска каса у наредној години располаже са милијарду 250 милиона динара, што је повећање за 6,3 одсто у односу на ову годину. Највише средстава очекује се са нивоа републике, која чине око 37,7 одсто планираних прихода, а 24 одсто од пореза на зараде. Највише је планирано да се расходује за саобраћају инфраструктуру, око 315 милиона, рекао је, образлажући буџет, преседник општине Драгољуб Зиндовић, и додао да се за одређене капиталне пројекте, попут базена, моста у Шарампову и водовода, очекују додатна средства мимо буџета, те је самим тим буџет оценио као инвестициони.

Значајна средства планирана су за израду пројектно-техничке документације – 36 и по милиона динара. Зашто толико новца, кад није чак ни прецизно дефинисано на које пројекте се односи и чему можемо да се надамо, питали су се одборници опозиције. Општина има озбиљан проблем са израдом пројектне документације, истакао је Зиндовић, што у великој мери успорава реализацију неких значајних пројеката. Поучени негативним  искуством са спорошћу или потпуном нереализацијом појединих капиталних пројеката,  локална самоуправа не жели више да ризикује, већ жели да има добар основ у пројектној документацији како би се повлачиле инвестиције из разних фондова, рекао је председник.

А да ни пројектна документација не подразумева сигурност да ће се посао привести крају, поменути су примери пројеката за изградњу моста у Шарампову и канализације у Ивању. Пројекат за канализациону мрежу у Ивању урађен је пре 10 година, али он данас ничему не може да послужи, јер је дошло до суштинских промена у процедурама.

У неколико наврата помињана су средства за санацију локланог пута Коловрат – Сељашница – Слано блато, у износу од близу 113 милиона динара. Одборник Санџачке демократске партије Есад Хоџић сматра да су средства огромна, као и да су нереална средства намењена за асфалтирање других путних праваца, и да би их требало преусмерити на јачање привреде и запошљавање младих. Шта ће нам путеви, кад њима неће имати ко да иде, запитао се Хоџић, и закључио да би требало радити на томе да се млади људи задрже у Пријепољу.

Подели на мрежама

Повезани чланци