Вања се информише путем интернета, општинског сајта, преко пријатеља … Комуникација и дружење су неопходни независно да ли живите у селу или граду. Кад су у питању конкурси и субвенције Вања је незадовољна.

На данашње време ако ниси у току, нема те нигде. Проблем је што да би добио субвенцију мораш да узмеш кредит, јер немаш готовину. Купиш то што ти треба и чекаш да ти држава рефундира уложена средства. То траје и по годину дана. Кад банка узме свој део камате, искрено, то на крају није исплативо, каже Вања.

Волела би да остане на селу и то би имало смисла, ако би се сеоски путеви изградили и поправили, ако би кренуо организован откуп млека, ако би здрава храна добила на цени.

Задњих десет година кило сира је 400 динара. Замислите шта је пре десет година могло да се купи за кило сира, а шта данас. До сада смо се надали да ће нешто бити боље, да ће се испливати… Сада, богами, већина ће да прода и погаси све. Исплативије је да не радиш ништа, бар се бе мучиш, кад немаш зараде – каже Вања.

Лошим путевима многи су отишли из села. За њихов повратак потребни су нови, добри путеви и планови који обезбеђују економску сигурност, развој  инфраструктуре и сигуран пласман производа. А док се то не догоди, села ће се и даље празнити и  у њима ће бити све мање житеља.