Враћање коренима или „не причајте много“

Враћање коренима или „не причајте много“

1370
0
SHARE
Свакодневни разговори са особама мушког и женског пола често знају да буду врло едукативног карактера, чак и онда када то уопште не изгледа тако. То је често случај када су у питању теме где готово увек имате подељена мишљења, заправо, у тој подељености ме највише фасцинира када одређена особа, потпуно несвесна онога што говори или ради, потпуно сигурно и одговорно заступа одређене „ставове“.
То је највише био случај, заправо и даље је, са подељеношћу становника наше државе по питању мишљења бруталног насиља које се догодило познатој певачици. Једни криве мужа који је претукао, други опет криве њу и њено „морално понашање“, трећи би некако да испадну најпаметнији па се држе става да су „против насиља“, али….и онда неке четврте изнервира ово „али“, јер ето, ништа не оправдава насиље…
Све ове изјаве и ставови који искачу свакодневно из сваког ћошка веома су едукативног карактера, јер нас доводе до једног врло битног залкључка: да смо као друштво потпуно стагнирали, заправо, идемо уназад јер се, по ко зна који пут, „замајавамо“ последицама насталог проблема, бавимо се осуђивањем, личним, неадекватним проценама, уместо да се, као цивилизацијска јединица (или бар нешто што јој тежи), бавимо узроком настанка истог, питањима како, зашто и где је ту улога нас као друштва.
Колико смо као друштво одговорни за овај и сличне случајеве (а сви знамо да има много горих и тежих за које се, некад и не сазна), највише говори чињеница да успевамо да све напредно и добро за шта нам се пружи прилика – упропастимо или, евентуално, избегнемо. Невероватно је колико се може успешно толерисати и заташкавати било каква врста проблема, колико слонова може да уђе у наше дневне собе а да се ми правимо луди и пребацујемо канале са једног ријалитија на други (додуше има и трећи, сви знамо који је :)). Фасцинантно је колико онда можемо, „свијетла образа“ да изађемо негде на кафу и сасвим опуштено доносимо моралне судове о пребијањима, убиствима, фемицидима… Да држимо „стране“, дајемо материјала „медијима“ и осталим компетентним друштвеним судијама…
Мали је проблем то што управо овакав слој друштва ствара одређене обрасце понашања, друштвене притиске којима смо апсолутно сви подложни, „моралне стандарде“ који нам, хтели то или не, свима тињају у глави…Много је већи проблем то што, сваке године све више, овај, слободно ћу га тако назвати, друштвени проблем, доводи до крајњих последица као што су убиства, пребијања, чедоморства и остали ужаси. Страшно је то што као друштво жмуримо и дозвољавамо да нас један по један „инцидент“, тотално девастира.
Зато, не слушајте кад вам кажу „не причајте много“. Пре него што се нешто страшно деси, а не после тога када је штета већ учињена, причајте што више и борите се да све проблеме из своје околине решавате, а не заташкавате. Немојте да доприносите противприродном блуду које се састоји од контраеволуције, немојте да под флоскулом „враћања коренима“ доприносите враћању друштва уназад, јер то никада ништа добро никоме није донело.
Ауторка: Селма Хурић, професорка у Економско – трговинској школи у Пријепољу

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY