SHARE

На евиденцији пријепољске филијале Националне службе за запошљавање налази се 206 особа са инвалидитетом из Пријепоља, Нове Вароши, Прибоја и Сјенице, које покрива ова филијала.

Образовна структура особа са инвалидитетом на нашој евиденцији је таква да су 72 лица неквалификована (35,44%), 120 (58,25%) њих је са трећим или четвртим степеном стручне спреме и 12 особа (5,82%) је завршило факултет или вишу школу. Око 60% свих особа са инвалидитетом су у категорији првог степена на основу процене радне способности – истиче шеф за посредовање у запошљавању пријепољске филијале НСЗ у Пријепољу Александар Стикић.

Кроз активне мере запошљавања прошла је 41 особа са инвалидитетом, а највећи број њих био је радно ангажован кроз програм јавних радова.

Значило ми је пуно, задовољна сам. Дуго сам чекала ову прилику и ето, радила сам четири месеца. Волела бих када би могло и даље тако, јер је ово био мој први посао икада – истиче Медиса Шеховић.

Бранко Томашевић је био такође радно ангажован кроз програм јавних радова.

 

Лоша страна тих јавних радова је што они имају кратко време трајања, три – четири месеца. Кад то прође, као у мом случају, поново сте на почетку. Сад шаљем опет своје биографије, тражим поново посао и чекам – каже дипломирани економиста Бранко Томашевић.

Своја искуства су поделили и представници удружења особа са инвалидитетом.

Ја сам ишао од врата до врата, куцао, разговарао са послодавцима и гледао на који начин би они могли да ме радно ангажују. На крају сам се запослио у Зениту, али многи нису имали среће као ја, на свашта су наилазили. Тешко је за особе са инвалидитетом, и што је најгоре, послодавци и кад их запосле, запосле неког са лакшим хендикепом – истиче председник Стонотенисерског удружења ОСИ Хамед Подбићанин.

 

Мирсада Шмрковић из Међуопштинске организације слепих је истакла да сви послодавци знају да запошљавањем особа са инвалидитетом могу да добију средства од Националне службе за запошљавање, а и да постоје програми попут јавних радова. Она је истакла да је запошљавање особа са инвалидитетом има и велики друштвени значај, подстиче њихову социјализацију, али и обезбеђује радни стаж и касније пензију.

Фирме које запошљавају особе са инвалидитетом имају позитивна искуства када је у питању њихов радни учинак.

Ми запошљавамо 10 особа са инвалидитетом. Поред законске обавезе да се на одређен број радника мора запослити и особа са инвалидитетом, сматрам да они не треба да буду само законска категорија, односно да се запошљавају само јер закон инсистира, већ да буду равноправни кандидати за сваки посао који могу да обављају, каже Суанита Челебић из фирме „Трендтекс“.

Самедин Ћосовић из „Стилекса“ каже да су у овом предузећу тренутно запослене две особе са инвалидитетом и да су сви изузетно задовољни њиховим радом.

На састанку је било речи и о подршци коју особама са инвалидитетом пружају центри за социјални рад, о архитектонским баријерама, предрасудама, али и партијском запошљавању и непоштовању законских одредби.

Присуствовали су и директор Центра за социјални рад из Прибоја, новинарка ТВ Форум која је била координаторка десетак пројеката у вези са положајем особа са инвалидитетом Мирјана Тешевић, као и чланови Међуопштинске организације слепих и слабовидих Милада Никачевић и Нерминко Шеховић.

Састанак је одржан у оквиру пројекта „Унапређење законског и политичког оквира у Србији за остваривање равноправности и мониторинг примене норми и политика једнакости“, а који подржавају Фонд за једнака права ЕРТ, Праксис и Санџачки одбор за људска права.

Више у видео прилогу:

 

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY