Засади малине оживели некад, по кромпиру и житарицама, познато Скокуће

Засади малине оживели некад, по кромпиру и житарицама, познато Скокуће

Док берба малине у нижим насељима Пријепоља већ улази у завршну фазу, у селима која су на вишој надморској висини, тек почиње. Шта могу да очекују малинари у чијим засадима је снег нанео велику штету, проверавали смо у Скокућу.

Село које је некада надалеко било познато по садњи кромпира, али и разних житарица, последњих година преоријентисало се на узгајање малине. Са које год узвишице да се погледа, на све стране Скокућа пуца поглед на мноштво малињака. Међу првима који је у ово село донео саднице малине јесте Васко Петрић.

„Ја сам први, пре 16.година, посадио 1.000 садница малине. Тада сам један комад плаћао једну марку“ – почиње причу пензионер Васко Петрић. Каже да су се људи, па и његови родитељи, чудили што доноси трње да сади и молили га да то не ради.

IMG_20160701_103649
Васко Петрић, село Скокуће

„Ипак, ја сам био решио за себе да засадим, јер тада није било откупа, али мало по мало, 2003. цена по килограму је била 2 евра и 30 центи и тада је почела малина одавде да се шаље за Ариље“ – присећа се наш саговорник. Додаје да је тада све заживело, људи су почели да се баве производњом, хладњачара има више, а неки су узели земљу у закуп, чак смо и дали земљу без пара, само људи да раде, да оживи село… Ево ја дајем 25 ари овде, ко год хоће, не тражим ни динара, само нек људи раде“ – каже Петрић.

Малинари из овог села кажу да тренутна откупна цена није лоша јер се полако приближава прошлогодишњој. И пензионер Рајко Терзић већ више година са породицом обрађује засад од 2 000 садница.

„Квалитетна је малина, једна од најздравијих. Радимо по свим прописима из Уговора, водимо рачуна о хигијени и после сваког реда перемо руке“ – каже бивши полицајац Рајко Терзић.

Малињацима на висини око 1000 и више метара надморске висине снег и мраз у мају нанели су велику штету.

„Снег је прилично оштетио засаде, пријавили смо штету, али нико није изашао на терен. Род је умањен за око 70%, а да бар хоће држава или општина да нам признају бар мало штету, ако ништа да дају ђубриво“ – каже Терзић. Његов комшија Петрић објашњава да је у његовом малињаку род умањен за неких 40%, а прошле године је са сваке саднице убрао килограм малине па је тако са 3.000 садница предао у хладњачу 3 тоне.

Како су нам рекли наши саговорници, Скокуће је оживело захваљујући малинама, а једино што им недостаје јесте пут. До сада су сами сакупљали новац и улагали како би колико толико оспособили најкритичније деонице, али, са више аутомобила који ових дана пролазе путем, брже долази до нових оштећења па су неопходна и већа улагања. Надају се да ће им у сурет изаћи општина, што им је раније и обећано.

 

 

Подели на мрежама

Повезани чланци