Аутор/ка: Није све што нам се пласира као вест истина, али је то у свакодневном конзумирању великог броја информација тешко распознати. Већина медијских порука примарно имају за циљ да остваре профит или моћ. Простора за промене посебно има у начину на који медији извештавају о женама. Због тога је медијска писменост жена веома важна, како не би подлегле утицају медија који их неадекватно представљају.
Препознати манипулације, разликовати дезинформације од чињеница, није увек лако, а потребно је и знање. Да ли ћемо неку вест узимати „здраво за готово“, или ћемо проверити њену веродостојност, зависи колико смо медијски писмени. Посебно је важно да на садржај вести пажњу обрате жене, јер их већина медија не третира адекватно.
Медијска писменост је битна за све чланове нашег друштва. Битно је да будемо медијски писмени како бисмо могли на прави начин и критички да посматрамо садржај који нам се пласира. Као што већ знамо, не приступају сви медији на прави начин својој професији, зато је важно да умемо да препознамо шта је истина а шта лаж – каже Славица Трифуновић из новосадске организације ИРИДА.
Стереотипи и говор мржње у медијима често су усмерени ка женама.
Начин на који медији извештавају о женама није увек добар, имамо доста мизогиније. Када је у питању фемицид, у тим случајевима се извештава на непрофесионалан начин. Ту не мислим на све медије, али постоје медији који извештавају о таквим питањима откривајући детаље из личног живота жртве, нешто што не би требало да откривају када је у питању фемицид. Дешава се да испитују комшије о томе како су живели, предстваљају то као некакве велике трагедије, а уствари је у питању убиство жене. У том случају би новинари требало да обрате пажњу не само на то како пишу, него и на начин како представљају то и да се воде смерницама и Кодексом новинарске професије – истиче Трифуновић.
Четврти циклус истраживања Центра за слободне изборе и демократију, у оквиру програма „Нова писменост“, показује да је индекс медијске писмености грађана и грађанки Србије највиши у протекле три године и да тренутно износи 3,97 на скали до 6. Исто истраживање показало је да је код жена забележена виша вредност медијске и дигиталне писмености у односу на мушкарце.
