Organska poljoprivreda u rukama žena – potencijal koji stoji na marginama
Žene na selu koje se bave poljoprivredom, uglavnom se zadržavaju samo na proizvodnji, dok je prerada u gotove proizvode njihova želja za koju još nema adekvatne podrške. Bez formalnog vlasništva, bez institucionalne podrške i bez jasnih pravila kako da „pređu granicu kućne proizvodnje“, njihova energija i znanje ostaju na marginama. Na ekonomskom osnaživanju žena radi i Udruženje „Žene Polimlja“ iz Prijepolja, koje ima velike planove za budućnost, ali takođe i manjak podrške.
Plodovi prošlosti u Hisardžiku: priča o starim sortama voća koje čuvaju tradiciju
U selu Hisardžik kod Prijepolja, tradicija voćarstva i dalje živi. Imanja u ovom kraju dom su brojnim autohtonim sortama voća, koje su se decenijama prilagođavale lokalnim klimatskim uslovima i tradiciji voćarstva. Mnoge od njih otporne su na razne vrste bolesti i pogodne za organsku proizvodnju. Senad Fetahović iz ovog sela na svom imanju čuva desetine autohtonih sorti šljiva, jabuka i krušaka. Među stablima starim i više od jednog veka, rađaju plodovi od kojih nastaju rakija, pekmez i starinsko jelo „sita“.
Hajrudin Hasanagić iz Ratajske: Čovek koji podjednako vešto gaji povrće i piše pesme
Hajrudin Hasanagić iz Ratajske već pet decenija neprekidno radi na zemlji. Iako kaže da je na “zalasku karijere”, njegovo imanje živo je i produktivno svih 365 dana u godini. Na svega 15 ari gaji 15 do 20 različitih kultura i tako postavlja visoke standarde drugima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Stočarstvo koje je porodična sloga učinila brendom: Priča Trnčića iz Brodareva
Porodica Trnčić iz Brodareva spojila je tradicionalno i moderno u pristupu bavljenju poljoprivredom. Kroz vredan rad, pametno planiranje i porodično jedinstvo, uspjeli su da izgrade prepoznatljiv brend i da se na tržištu probiju sa kvalitetnim mlijekom i sirom. Ovo imanje živo je skoro 30 godina, a već postoje i realne naznake da će živjeti barem još toliko.
Ambalaža od pesticida: Ekološki teret savremene poljoprivrede
Jedan od većih problema pri upotrebi pesticida je pravilno odlaganje ambalažnog otpada. Nepravilno odlaganje ambalaže od pesticida predstavlja značajnu ekološku opasnost. Iako zakonski okvir sada postoji, izostaje masovinija primena u praksi, zbog čega prazna ambalaža od pesticida uglavnom završava u kontejnerima ili se ostavlja direkno na njivama.