Жене Милешевског краја и АФЖ: Хроника борбе, просвећивања и друштвене изградње
Жене Милешевског краја, окупљене око Антифашистичког фронта жена (АФЖ), оставиле су неизбрисив траг у Народнослободилачкој борби, послератној обнови и изградњи новог друштва. Од курирских задатака и борбе на фронту, преко радних акција и бриге о ратној сирочади, до образовања и оснаживања сеоске омладине, њихов ангажман био је кључан за развој и промене у том периоду.
Две и по деценије активизма Форума жена Пријепоља
Почетком новог миленијума основана су нова удружења која су се борила за права жена и равноправније друштво. Међу њима је било и Удружење „Форум жена Пријепоља“. Храбре и истрајне активисткиње, које су 8. новембра 2000. године основале удружење, окупиле су се са идејом да промовишу женска људска права, родну равноправност и побољшају положај и квалитет живота жена у Пријепољу.
Од кризе до акције – развој женског активизма у региону деведесетих година
Женски активизам у региону поникао је углавном у другој половини деведесетих година, у време када су друштвене кризе дубоко потресале земљу и окружење. Управо ове кризе показале су се као плодно тло за развој женског покрета, јер су многе жене осетиле потребу да делују, пруже подршку и граде заједнице које ће се супротставити насиљу и неправди. Оснивачице првих удружења у региону – Женског центра Ужице и Културног центра ДамаД из Новог Пазара присетиле су се како је било покренути питања женских људских права у последњој деценији прошлог века.
Жене на местима одлучивања доприносе развоју друштва
Пут до родне равноправности у Србији још је дуг, иако је направљен значајан помак. Женe све више учествују у одлучивању, али у малим срединама попут Пријепоља њихов глас и даље ретко утиче на одлуке које их се непосредно тичу. Локалне иницијативе и подршка доносиоца одлука кључни су за даље остваривање једнакости.
Родна равноправност у локалним медијима: Пројекат или посвећеност?
Локални медији у Србији су кључни актери у извештавању о активизму и родној равноправности, јер су први на терену и директно сведоче стварности мањих заједница. Међутим, њихов приступ је јако подељен: док се неки ангажују дубински и одговорно, други те теме сматрају споредним или им приступају сензационалистички, без разумевања за системску природу проблема.