By Локални медији у Србији су кључни актери у извештавању о активизму и родној равноправности, јер су први на терену и директно сведоче стварности мањих заједница. Међутим, њихов приступ је јако подељен: док се неки ангажују дубински и одговорно, други те теме сматрају споредним или им приступају сензационалистички, без разумевања за системску природу проблема.
Локални медији – први сведоци и кључни актери
Чланица групе „Новинарке против насиља према женама“ и уредница недељника „Време“ Јована Глигоријевић истиче да су локални новинари први сведоци већине случајева насиља над женама.
Они први излазе на терен, први разговарају са комшијама, породицама, институцијама. Управо зато њихово извештавање често постаје основа за националне медије – каже Глигоријевић.
Међутим, она упозорава да такво извештавање није увек одговорно и квалитетно: “Када доминира сензационализам, насиље над женама се приказује као инцидент, не као системски проблем.”
Ипак, Глигоријевић истиче и бројне одличне примере, попут медија Форума жена Пријепоља: Телевизије Форум и портала Форуминфо, Storyteller-а, портала „021“, „Пресекa“ из Крагујевца, свих медији на југу Србије с којима сарађује њена колегиница Дејана Цветковић као и пројекта Иве Парађанин – Тампон зона локал.
Storyteller, Маглић: Локална стварност кроз родну перспективу
Уредница портала „Storyteller“ из Маглића Владимира Дорчова Валтнерова каже да на њеном порталу ове теме нису додатак или „специјална рубрика“, већ саставни део уређивачког идентитета. Ово није фраза, већ практична смерница која утиче на све фазе рада: од избора саговорника, преко угла из којег се приступа причи, до начина на који се гради наратив. Она објашњава да редакција свесно избегава да активизам и родну равноправност „гетоизира“ у посебну рубрику.
Наш став је да локална заједница није комплетна ако у њој не чујемо гласове жена, младих, мањинских група, активисткиња и оних који иначе остају невидљиви у званичним наративима. Трудимо се да наше приче понуде контекст, да компликујемо наратив, да покажемо шта функционише и ко покреће промене. У пракси, то значи да су ове теме често присутне у нашим текстовима, чак и када нису „главна тема – каже Дорчова Валтнерова.
Поред серијала видео-прича о девојкама које руше стереотипе, Storyteller се последњих година намерно фокусирао на „микро-активизам“, односно иницијативе у селима, мањинским срединама, неформалним групама, где се активизам често уопште не примећује.
Важно нам је да покажемо да промене почињу тихо. Не изгледа сваки активизам као протест. Понекад је то жена која организује дечији кутак у селу, млади који поправљају игралиште, или група која тражи осветљење улице – објашњава наша саговорница.
Овако постављена уређивачка политика није само избор, већ отпор доминантном моделу локалног новинарства који се своди на протоколарне вести, каже Владимира која верује да у локалном новинарству нема потребе посебно потенцирати терминолошки „да се ради о родној равноправности“ . јер то и јесте суштина квалитетног новинарства: укључити све гласове, пружити шири контекст, препознати невидљиве актере и разградити стереотипе. Ако тема има људску, друштвену или економску димензију која се тиче жена и других мање видљивих група, онда је родна перспектива природно присутна, чак и када није експлицитно названа..
Портал „Круг“, Краљево: Новинарство са „ухом на терену“
Краљевачки портал „Круг“ не само да пише о активизму и родној равноправности, он управо због њих постоји, каже уредница овог портала Марина Миљковић Дабић која истиче да је медиј основан како би отворио простор за људе који у већини медија остају невидљиви.
Од првог дана верујемо да је наш задатак да приметимо људе које други медији недовољно виде: младе, жене, активисте, неформалне групе, тихе хероје из комшилука… Трудимо се да им дамо простор, дигнитет и глас. Због тога су приче о активизму и родној равноправности стално присутне код нас и то не само на „важне датуме“. Оне су део наше свакодневице. Пишемо о женама на селу, о неговатељицама, о жртвама насиља које покушавају да се врате у нормалан живот, о мајкама које „носе“ породицу на леђима, о удружењима која раде посао државе. Пишемо о свима који се боре за своје право на достојанствен живот – каже Марина Маљковић Дабић.
Они ове теме третирају као део „свакодневног новинарства“, а не као обавезу на одређене датуме. Према њеним речима најлепше је када се види да новинарство заиста има смисла.
Ево, баш вечерас ми је мајка из нашег текста о жени из Рашке, која је одлучила да исхекла хиљаду минђуша како би талентованом сину купила хармонику, јавила да су, захваљујући и писању Круга, успели да купе инструмент. То су тренуци када знам да радимо праву ствар – истиче Маљковић Дабић. Исто тако, још увек нам је једна од најдражих прича она о баки Малини из Вранеша, када смо, удружени са људима добре воље, успели да јој обезбедимо контејнер за становање, њен први безбедан „кров над главом“ после много година. Таквих примера је много, и они најбоље говоре како извештавамо: блиско, са ухом на терену и са осећајем одговорности према људима о којима пишемо.
И управо та блискост заједници чини да један чланак понекад покрене институције брже него десет захтева и жалби.
FreeMedia, Нови Пазар: Оснаживање жена као уређивачки принцип
Портал „FreeMedia“ је редакција која већ четири године систематски прати положај жена и активизам у Новом Пазару. Уредница овог портала Амела Бајровић наглашава да су се од почетка определили за јасан циљ: да женама дају видљивост и простор да говоре сопственим гласом.
Жеља нам је да на тај начин што више оснажимо све оне наше суграђанке које ће својим примером подстаћи неке друге жене на деловање и осамостаљивање. Осим што преносимо њихове животне, активистичке или бизнис приче указујемо да за све њих нема препреке уколико имају велику жељу да се остваре у неком погледу, те смо у ту сврху посебан акценат ставили на оне које се баве занимањима која у јавности традиционално важе за “мушка“, попут таксисткиње или молерки – каже уредница портала Амела Бајровић.
Кроз трогодишњи серијал текстова „И ја се питам“, које подржава Мисија ОЕБС – а у Србији портал организује неформалне дискусије и јавне разговоре са женама из Новог Пазара, што додатно проширује утицај медија изван самих текстова. Поред женских тема, FreeMedia редовно прати и омладински активизам, студентске протесте, грађанске иницијативе. Амела Бајровић понавља да су ове теме „део свакодневног рада“, не повременост.
Прессек, Крагујевац: Између аналитике и ограничених ресурса
Иако Марија Обреновић отворено признаје да Прессек о родној равноправности извештава повремено, важно је разумети како то изгледа када се ради, јер се редакција труди да обрачун са темом буде суштински.
Углавном су у питању аналитички текстови који се баве положајем жена у различитим аспектима друштвеног живота, коришћењу родно сензитивног језика, родном буџетирању – објашњава уредница портала Пресек Марија Обреновић и председница Управног одбора Асоцијације “Локал прес”.
Марија истиче да се о родној равноправности на већини локалних али и националних медија пише или када су у питању “пригодни дани” попут Дана жена, Националног дана родне равноправности и других датума.
Чешће се ова тема обрађује у медијима и када се захваљујући актуелним догађајима нађе у фокусу. На пример, о употреби родно сезнзитивног језика се доста писало када је припреман Закон о родној равноправности, или када га је патријарх споменуо у својој Божићној посланици. Сада те теме практично да нема у медијима. Чињеница је и да се нешто фокусираније одређеним питањима везаним за родну равноправност локални медији баве најчешће у оквиру различитих пројеката – истиче Марија Обреновић.
Став уреднице портала „Пресек“ јасно указује да мора постојати разумевање да се промена не може заснивати само на идеалима, већ се морају узети у обзир стварни услови у којима локални медији раде.
Свакодневни живот, а не пројекат
Упркос различитим приступима, све наше саговорнице се слажу да су локални медији, можда, најважнији актери када су у питању активизам и родна равноправност. Они једини виде, жене које раде три посла и ниједан није пријављен, девојке које пркосе традиционалним улогама, активисте и активисткиње који мењају свој крај без икакве подршке, институционалне пропусте који у великим градовима остају невидљиви, неформалне иницијативе које тихо, али трајно мењају заједницу. Локални медији најбоље разумеју живо. И када извештавају о родној равноправности и активизму, они у ствари извештавају о ономе што чини срж свакодневице, а то су борба за достојанство, видљивост и једнаке шансе.
Невоља већине локалних медија је што овом темом највише стижу да се баве када је то у оквиру пројектног финансирања, али биће боље. Знам да хоће, јер много сарађујем са генерацијама новинарки и новинара који тек долазе, поготово из локалних медија и не бринем. Ствари које смо ми дуго учили, па и грешили док нисмо научили, они подразумевају – сматра Јована Глигоријевић.
Иако је „пројектна логика“ још увек присутна и ограничавајући фактор за многе локалне медије, све више медија показује аутентичну посвећеност. А када локални медији ослушкују и документују живот, онда заједница постаје јача, институције одговорније, а појединац видљивији.
