By Пут до родне равноправности у Србији још је дуг, иако је направљен значајан помак. Женe све више учествују у одлучивању, али у малим срединама попут Пријепоља њихов глас и даље ретко утиче на одлуке које их се непосредно тичу. Локалне иницијативе и подршка доносиоца одлука кључни су за даље остваривање једнакости.
Упркос постигнутом напретку у остваривању родне равноправности, друштво и даље не посматра мушкарце и жене подједнако. Њихови успеси се не славе на исти начин, на њихово учешће у јавном животу се не гледа благонаклоно, а њихов глас се не чује довољно.
Повереница за заштиту родне равноправности, Бранкица Јанковић, истиче да је пут ка истинској равноправности још увек дуг и захтева континуиран рад, али и промену друштвене свести, јер су стеге патријархата, наслеђене из прошлих времена, још увек јаке.
И даље смо далеко од истинске равноправности где се жена не посматра као други и мање вредна. То некада можете да осетите и погледом који вас унижава и потцењује, јер нисте достојни да разговарате о некој теми, објашњава Повереница.
Помака на локалу има, о чему сведочи и формирање Савета за родну равноправност Општине Пријепоље крајем прошле године. Међутим, неједнакост је и даље видљива када је реч о учешћу жена у политичком животу и на местима доношења одлука. Одлуке о питањима које се тичу функционисања саме Општине доносе мушкарци, јер у извршној власти, али ни на одлучујућим позицијама нема жена.
На првом месту бих истакла политичко ангажовање жена. Оно је, што се тиче Општине Пријепоље, на незавидном нивоу. Затим, оснаживање жена у руралним пределима. Ми смо изузетно традиционално друштво и у том погледу нам треба доста подршке, сматра председница Савета за родну равноправност Општине Пријепоље, Јелена Пушица Тешевић.
Додатне активности и иницијативе које би допринеле остваривању равноправности и омогућиле да жене активно утичу на све сфере јавног живота захтевају заједничке напоре не само женских удружења, већ и доносиоца одлука.
Колико се закони и препоруке са националног нивоа спроводе на локалу? Шта говоре бројке и да ли су доносиоци одлука спремни да дају свој допринос?
Ми утичемо на креирање политика кроз наше иницијативе и опште препоруке и морам рећи да се у великој мери поштују. Рецимо да је тај број 80 процената од године до године. У индивидуалним случајевима дискриминације, ради се о општим препорукама, наводи Повереница за заштиту родне равноправности, Бранкица Јанковић.
Кроз различите иницијативе, сарадњу са доносиоцима одлука, локалним институцијама и појединцима, као и мапирањем потреба заједнице, Савет за родну равноправност Општине Пријепоље ради на изради Акционог плана за побољшање живота жена у Пријепољу са низом мера и активности. Овај План има за циљ да конкретним корацима ојача положај жена и осигура једнаке могућности у свим сферама живота.
Надам се да ћемо у наредне две године успети да већину тих мера и циљева спроведемо у дело, закључује председница Савета за родну равноправност Општине Пријепоље, Јелена Пушица Тешевић.
Родна неједнакост најбоље се огледа у животу жена у руралним срединама, њихов глас ретко се чује када се одлучује о стварима које највише утичу на њихов свакодневни живот. Жене које живе у руралним срединама често су изван социјалног, пензијског и здравственог осигурања, што значи да њихов рад на имању, њиви или у пољу није препознат у систему.
Оне не остварују права на основу рада, те њихов труд постаје маргинализован у односу на оне који раде у јавном и приватном сектору. То даље води економској зависности жена на селу, јер оне немају свој динар, право на зараду, лечење или пензију када остаре. Зато је инстуција Повереника покренула бројна питања која се тичу положаја жена и девојчица у руралним срединама.
С тим у вези, више стотина жена из целе Србије прошло је обуке у оквиру пројекта „Оснаживање жена у руралним подручјима Србије за препознавање и реаговање на дискриминацију и насиље“, који Повереник спроводи у сарадњи са Агенцијом Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women) и уз подршку Амбасаде Краљевине Норвешке.
Током обуке жене су стекле вештине дигиталне писмености и јавног наступа, научиле како да промовишу и продају своје производе и стекну економску независност, али и како да се заштите од дискриминације и насиља.
Имамо више жена у политици, али је питање њиховог реалног утицаја. Питање је ко представља жене у селу. Нисам приметила да се неко посебно њима бави, у контексту политике, јер оне су посебна снага овог друштва којој је потребно још више подршке, наглашава Повереница за заштиту родне равноправности.
Док је родна равноправност у Србији углавном остварена на папиру, али не и у пракси, у скандинавским земљама попут Норвешке, питање родне једнакости се не доводи у питање. Амбасадорка Норвешке у Србији, Кристин Мелсом, истиче да је важно оснажити жене и омогућити им активно учешће у одлучивању о темама које их се непосредно тичу.
Свесна сам да сам на неки начин узор и да женама могу пружити подршку и оснажити их. Драго ми је што својим деловањем остављам позитиван утисак о својој земљи и што личним активизмом доприносим изградњи друштва које је боље и праведније за све, наводи Њена Екселенција, Кристин Меслом, амбасадорка Норвешке у Србији.
Питање родне равноправности није „женско питање“, већ основно људско право. Зато је важно учити о њој од малих ногу, како би нове генерације одрастале са свешћу о једнаким могућностима и правима за све. А ако оснажимо жене и девојчице, оснажићемо и само друштво.
Погледајте видео који се тиче ове важне теме:
