By Žene na selu koje se bave poljoprivredom, uglavnom se zadržavaju samo na proizvodnji, dok je prerada u gotove proizvode njihova želja za koju još nema adekvatne podrške. Bez formalnog vlasništva, bez institucionalne podrške i bez jasnih pravila kako da „pređu granicu kućne proizvodnje“, njihova energija i znanje ostaju na marginama. Na ekonomskom osnaživanju žena radi i Udruženje „Žene Polimlja“ iz Prijepolja, koje ima velike planove za budućnost, ali takođe i manjak podrške.
U Prijepolju, prema podacima Popisa poljoprivrede iz 2023. godine, postoji ukupno 6.011 poljoprivrednih gazdinstava. Od toga,1.135 gazdinstava vode žene. Iako žene nisu većinom vlasnice gazdinstava, one igraju ključnu ulogu u svakodnevnom radu. Tako naprimer, od oko 8.214 ljudi koji su radili na poljoprivrednim aktivnostima, čak 5.081 su žene koje aktivno učestvuju u proizvodnji. Od ukupno 14.259 članova gazdinstava, više od 6.000 su žene.
Žene se bave poljoprivredom, ali nažalost one su i dalje te koje plijeve i savijaju kičmu. One niti voze traktor, niti znaju bilo koju mašinu da uključe, osim muzilice. Mi sada pokušavamo na razne načine da se žene više aktiviraju i prerađuju svoje proizvode, kako bi više zaradile. Ovde se više bave proizvodnjom paprike, kupusa, paradajza.. ali uglavnom za svoje potrebe, više se i poklanja. Jedan deo poluilegalno ide u inostranstvo, jer svi imamo rodbinu, svi šaljemo dijeci i prijateljima. Nekoliko žena počelo je vrši preradu, prave džem od malina, kupina i šljiva. Ali, tu nam fali poneka mašina, poput pasirke i pasterizatora. To nam je neophodno da se udružimo pa da pravimo na jednom mjestu i da bude mnogo kvalitenije – kaže Binasa Džigal iz Udruženja žena Polimlje.
Plan Udruženja je da okupi žene koje bi proizvodile organski džem od šipurka na tradicionalan način.
To dosta ima dobru prođu na tržištu. Međutim, i tu nam nedostaje jedna pasirka, koja bi nam u jednom delu olakšavala rad. Plan je da napravimo robnu marku našeg udruženja. Pravile bi i džem od šljiva, što je tradicionalno za ovo područje. Znači, mogle bi da imamo ta dva proizvoda koja bi bila od našeg udruženja, a proizvodili bi se na stari tradicionalan način. Ovde je podneblje dobro za to, jer vode su zdrave i zemlja je dobra, tako da bi stvarno moglo dosta da se učini – mišljenja je Binasa.
Žene nisu samo radna snaga, već i nositeljke znanja o održivoj i zdravoj proizvodnji. One čuvaju stare recepte, neguju tradicionalne metode prerade i mogu doprineti razvoju lokalne ekonomije kroz plasman zdravih, domaćih proizvoda.
Najvažnije je da kupujemo domaće, da ne kupujemo nešto što ne znamo ni čime je tretirno, da ne znamo ni koliko je vremena potrebno da dođe do nas, jer to više ne bude ni svježe. A to na pijaci je doneto direktno sa naših njiva, a čak neki mogu da dođu direktno i da vide gdje se to proizvodi – kaže Binasa.
Udruženje „Žene Polimlja“ ima iskustva i u organizovanju Sajmа domaćih proizvoda,kojim su želele da skrenu pažnju na nevidljivi rad žena sa sela, njihovu ekonomsku i društvenu marginalizovanost, kao i nedostatak institucionalne podrške. Podrška od Opštine Prijepolje za organizovanje ovog Sajma nije kontinuirana, što članice udruženja ne smatraju dobrim potezom. Smatraju da organska proizvodnja žena sa sela ima tržišni potencijal, ali da bi on zaživeo, potrebni su resursi, oprema i stalna podrška.
