By Драгица Стојадиновић и Марија Пантовић, са дугим стажом на пријепољској пијаци, и ове зиме неуморно плету. На тај начин попуњавају време између муштерија, којих је с годинама све мање.
Ево продајем ове моје производе што имам, убијам вријеме.. Плетем чарапе, џемпере, мајице. Коме треба – купи, коме не треба – пита и прође – каже једна од плетиља на пријепољској пијаци Драгица Стојадиновић.
Чарапе, полувере, прслуке, мајице и папе плете и Марија Пантовић, коју временски услови не могу омести.
Навикли смо ми на снијег и на зиму и све. Још кад је мало хладније, још боље – каже Марија, плетиља са најдужим стажом на пијаци.
Умећу плетења научиле су се још као деца. Било је у то време несхватљиво да жене не умеју да плету. Данас немају коме да пренесу знање.
Седам година сам имала када сам почела да плетем, тада ме мајка научила. И до данас, а сада ја пуним још годину дана и 80. Имам три снаје, неће ни једна ни да погледају, а ћерки немам и ето тако – каже Марија.
И Драгицу је плетењу научила мајка.
Има 40 година како плетем чарапе и џемпере – додаје Драгица.
Ни време ни године нису утицале на њихову брзину плетења.
Исто, исто брзину једнаку имам. Не носим наочаре, овако видим без наочара. Да ти кажем, некада када си расположен и имаш вољу за рад, дођем овде ујутро и до два сата завршим чарапе – прича нам Марија о својој брзини плетења.
Знају ове креативне и вредне плетиље да се свет моде мења муњевитом брзном, али су свесне и чињенице да папе, вунене чарапе и пуловери никада неће изаћи из моде.
