Приступачност и лоша комуникација – Највећи проблеми слепих и слабовидих у Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши

Као највећи проблем слепих и слабовидих особа у Пријепољу, Прибоју и Новој Вароши Мирсада Шмрковић истиче лошу комуникацију Међуопштинске организације са локалном самоуправом и својим члановима, а ту је и проблем доступног окружења.

Кроз неке упитнике које смо радили дошла сам до сазнања да је људима изузетно тешко на локалу, на подручју ове три општине, да нема спуштених тротоара, да нема обележивача, нема рампи при објектима јавних институција. То је нешто на шта би требало да се обрати пажња – истиче чланица МОССС Пријепоље Мирсада Шмрковић.

Образовање је, такође,  један од горућих проблема слепих особа, сматра Мирсада. Најближа школа за образовање слепих је у Сарајеву, где тренутно иде двоје деце. У школи за слепе у Београду неме деце из ове три општине, док инклузија у образовању још увек није заживела на прави начин.

Имамо једну девојчицу која је у инклузивном образовању. Колико сам била упозната родитељи су имали проблема са школом и са набавком помагала за Брајево писмо и набавком Брајевих књига. Такође, једно време постојао је и проблем са титло педагогом који подучава Брајевом писму то дете – каже Мирсада.

Проблем образовања често се преноси и на запошљавање.

Упркос Закону, да је фирма која има 20 запослених дужна да запосли једну инвалидну особу,  послодавци врло ретко запошљавају слепе и слабовиде.

Тешко прихватају да нас запошљавају. Чешће, врло чешће шаљу своје раднике који имају мање здравствене проблеме на процену радне способности па тиме испуњавају тај услов да буде запослена особа са инвалидитетом. И ако то не ураде, ако не прогласе своје раднике као инвалидне особе, онда чешће плаћају такозване пенале које је држава прописала.

Како би се олакшао свакодневни живот слепих особа, донети су и многи други закони.

Донет је Закон о факсимилу који није спроводљив у нашим условима, јер ни једна банка не признаје факсимил или га признаје под посебним условима. Значи, слепа особамора поново да води пратиоца, односно лице које ће овластити да у његово име потписује банковне рачуне. Такође, донет је и Закон о псима водичима али се и он слабо примењује. Значи, имамо низ закона који су донета али су тешко применљиви у пракси.

Иако је, генерално посматрано, положај слепих и слабовидих много бољи него што је био раније, јер су се неке прилике у друштву промениле, наша саговорница сматра да има још много простора за напредак и унапређење положаја више од 12 хиљада слепих и слабовидих особа, колико их према неким подацима има.