Михајло Гордић:Поједине епидемиолошке мере угрозиле самосталност глувих и наглувих особа у Србији
Михајло Гордић:Поједине епидемиолошке мере угрозиле самосталност глувих и наглувих особа у Србији
Током епидемије корона вируса целокупно друштво се нашло у једној новој и непознатој ситуацији. У посебно тешкој позицији нашле су се особе са инвалидитетом, међу њима и глуве и наглуве особе.Приликом увођења мера ограничења, као што су физичка дистанца, самоизолација, а посебно полицијски час није се водило рачуна о потребама оних којима је потребна подршка других у обављању свакодневних активности. Како је заједница глувих и наглувих доживела епидемију корона вируса говори нам председник Градске организације глувих и наглувих Београда Михајло Гордић.
Ограничење кретања, изолација, полицијски час, изостанак психолошке подршке у многоме су промениле живот глувим и наглувим особама током епидемије корона вируса. Медији са националном фреквенцијом су углавном обезбедиле правовремене информације уз превод на знаковни језик. Међутим, тиме што су многи тумачи радили у медијима, глуве особе су остале без тумача у другим областима живота, посебно ако се зна да тумача за знаковни језик има веома мало.
Када се ради о здравственим установама, наравно, медицинско особље је било под заштитном опремом и у том смислу је комуникација са глувим особама била потпуно отежана зато што се глуве особе ослањају што на израз лица, што на израз лица, а будући да су лекари имали та заштитна одела, то је било потпуно немогуће – каже председник Градске организације глувих и наглувих Београда Михајло Гордић.
Мере заштите, које је Кризни штаб доносио током епидемије, угрозиле су самосталност глувих и наглувих особа.
Рецимо, у фирмама где су запослене глуве особе био је проблем са информацијама како да се појаве на послу због распореда јавног превоза. Такође, што се тиче дозволе за кретање, није препознато то да тумачи за знаковни језик, такође би требало да имају дозволу за кретање током полицијског часа – објашњава Гордић.
Проблема у комуникацији и информисању имале су и наглуве особе.
Што се тиче наглувих особа или особа које имају проблема са слухом, а ту су и старије особе, њима је било тешко да прате информације кроз медије зато што није било титла, јер многи од њих не користе знаковни језик. Медији, при том, немају могућност да обезбеде те титлове тако да смо се ми, као Савез глувих и наглувих Србије, трудили да наше информације буду и на знаковном језику и у писаној форми, како би и они имали приступ тим информацијама – каже члан Савеза глувих и наглувих Србије.
Поједине епидемиолошке мере су отежале и комуникацију између самих глувих особа, упозорава Михајло Гордић.
Када говоримо о знаковном језику, то није само покрет рукама него је и израз лица и покрет усана, тако да и када комуницирају глуве особе између себе, не могу да комуницирају са маском управо зато што је све то део једне информације. Тако да су глуве и наглуве особе, као и тумачи, у том смислу били више изложени ризику, јер морају да бирају између приступа комуникацији и заштити.
Подршка државе је веома битна, каже Гордић који очекује предузимање додатних мера социјалне заштите како би се глувим и наглувим особама у Србији обезбедили бољи услови током кризе.
Када доносиоци одлука доносе одређене одлуке, које се тичу живота глувих и наглувих особа, много је важно да укључе и заједницу и репрезентативне организације да заједно доносе одлуке као што су одлуке које су биле везане за ситуацију са короном – поручује Михајло Гордић.
Како каже Гордић, најгора ситуација је била у образовању, јер је онлајн настава била апсолутно неприступачна глувим и наглувим особама, без превода на знаковни језик и без титла. Из Министарства просвете су најавили решење овог проблема, али за сада нема никаквог помака по том питању.


