Настава на даљину: Чекајући одлуку о моделу учења за најмлађе

Селма Пашановић је ученица првог разреда ОШ “Владимир Перић Валтер” и због периода изолације већ је имала прилику да наставу прати од куће.

Ја бих прво послушала часове на лаптопу, урадила домаћи и послала учитељици. Сада бих волела да наставим да идем у школу са својим другарима – каже Селма.

Селмина мама Јасна, која је магистрирала фармацију, подржава све прописане епидемиолошке мере, али није одушевљена моделом учења на даљину, који похађа син који је седми разред. Каже да је и код њега првобитно одушевљење учењем од куће кратко трајало.

Начин извођења наставе је захтевнији, у смислу да су више везани за кућу, за уређаје, што ми не волимо као родитељи. Обавештења долазе нон – стоп и то додатно ствара притисак. Са једне стране ми је лакше, дете ми је на оку, пратим га, у току сам можда и више него када иде у школу. Са друге, губи много од социјалних контаката. Интерактивна настава је много боља од ове. Колико пута само у току наставе затражи помоћ, јер не може да стигне да нешто откуца, да уради…А како родитељи који су на послу, који имају фиксно радно време, сменско радно време – пита се Јасна Пашановић.

Да онлајн настава не може да се упореди са традицоналном слаже се и Аида Шендељ, наставница енглеског језика.

Наставник који говори директно ђацима, изговорена реч, табла и креда то све има своје, не може да се пореди са овим што ми радимо. Ми смо сада принуђени да радимо на овај начин и да се сналазимо како знамо и умемо – објашњава Аида.

Аида је наставница, али такође мајка првака. Због искустава својих пријатељица и колегиница, чија су деца већ на онлајн настави, са неизвесношћу очекује нове мере, које ће сигурно утицати на њен досадашњи режим рада.

Они нису у стању да се сами снађу са свом том технологијом. Увек неко мора да је уз њих, а са друге стране ми као просветни радници морамо да испуњавамо и обавезе према својим ђацима. Да не говоримо о другим пословима које имамо док сви радимо од куће, око деце и свега другог. Оптерећени смо у том смислу – каже Аида.

Јасна сматра да је ово тежак период за све и да су, осим финансија, потребни живци, време, као и да живимо свој породични живот, који је “нова нормалност” из корена променила.

Јаснино најмлађе дете нема још годину дана. Породиљско одсуство омогућило јој је да овај период који је захтеван и неуобичајен буде код куће, што сматра олакшавајућом околношћу.

Улога мајке која је најлепша, најбитнија и највреднија улога на свету је уједно и најтежа. У овим оклностима она је додатно отежана јер све оно што нас чека – деца, кућа, ручак, све што је саставни део живота, остало је непромењено. Сви ми желимо више и боље да пружимо својој деци, а у времену када морамо онлајн да радимо ми, онлајн да раде они, обавезе су се повећале, а квалитет нашег живота смањио – закључује Јасна.

Према подацима добијеним у анкети међу ђацима и родитељима основне школе “Владимир Перић Валтер”, од петог до осмог разреда, онлајн наставу као подједнако успешну оценило је око 50 одсто испитаних родитеља и скоро 55 одсто ђака. Око 42 одсто родитеља мисли да се њихова деца лошије сналазе на онлајн настави, а исто то мисли и 38 одсто ђака. Различиту процену дали су ђаци и родитељи на питање о самосталности у раду. Док су ђаци навели да све одрађују сами, чак 85 процената њих, само 19 одсто анкетираних родитеља је рекло да не помаже деци у учењу.

Након консултација Медицинског дела Кризног штаба са члановима Владе, донета је одлука да најмлађи основци и наредне седмице похађају наставу у школама.