Европски парламент: Осуда напада на новинаре у Србији
Европски парламент: Осуда напада на новинаре у Србији
У последњем извештају о напретку Србије у процесу интеграција, који је усвојио Европски парламент, укључена је и осуда напада на новинаре портала КРИК и невладине организације ЦРТА. Истакнуто је да вређање и застрашивање политичких противника и представника медија од стране народних посланика представља кршење демократских принципа.
By На медијскоj сцени у Србији у највећем проблему су истраживачки новинари и они који се баве осетљивим политичким питањима, као што су корупција и организовани криминал, сматра уредник портала European Western Balkans, који је специјализован за праћење процеса европских интеграција земаља Западног Балкана, Никола Буразер.
Власти у Србији се доста оштро односе према свакој критици која долази од стране цивилног друштва или медија и заиста је многим новинарима директно или индиректно угрожена безбедност. То не важи за све новинаре и медије. Држава је директни и индиректни власник многих медија, али и на разне начине финансира медије који су блиски властима и који немају критички став према њима. На који начин ми очекујемо да опстанемо као демократска држава и друштво, ако немамо адекватну медијску слободу и плурализам у извештавању медија, а то су проблеми које уочавају међународни и домаћи актери који се баве овом тематиком – објашњава Никола Буразер.
Питање медијских слобода важно је са аспекта приступања Србије Европској унији, али и за стање демократије у Србији. Европска унија годинама указује на ово питање у Србији и то је област у којој, према извештајима Европског парламента, нема напретка, што изазива забринутост.
Према мерењу Репортера без граница, Србија је пала 39 места од 2014. до 2020. године. Сличне оцене показују и други показатељи. Питање слободе медија је битан фактор због кога је Србија пала и на неким другим индексима демократије јер се питање контроле медија од стране власти истиче као један од највећих проблема. То ми у Србији можемо и сами да видимо, довољно је да укључимо телевизор.
На лествици која мери стање демократије у свету Србија пад. Демократија у Србији се описује као мањкава, односно, хибридна.
Када гледамо неке објективне показатеље, Србија спада у демократске државе, али је угроженост институција, узимајући у обзир доминацију владајуће странке, гушење слободе медија велики проблем јер ти показатељи не могу то на одговарајући начин да прикажу.
Како је наведено у последњем извештају, Европски парламент је згрожен недавним оркестрираним нападима неколико народних посланика и провладиних таблоида против истраживачких новинара и чланова цивилног друштва. Изражено је жаљење што Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и РТС нису успели да поврате кредибилитет у јавности и међу опозиционим партијама.
