By Српска православна црква 19. децембра слави Светог Николу, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Слави се као спомен на дан када је 343. године преминуо. Данас, трећу недељу недељу пред Божић славе се и Детињци. На овај дан ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу.
Свети Никола је рођен у граду Патара, у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. Од раног детињства био је веома религиозан и свој живот је потпуно посветио хришћанству. Када је одрастао и изучио школе, желео је да ступи у свештенички чин, па га је његов стриц, архиепископ, произвео у чин свештеника града Мира.
Свети Никола је слава непроменљивог датума. Увек се обележава 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године светитељ преминуо. Хришћани верују да је Свети Никола чудотворац и да се многа чуда дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија свето миро, којим се лече болесници.
Свети Никола пада у време божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну. Светом Николи је посвећено више од 1.100 цркава у Србији, а процењује се да скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу, док друга половине иде на славу.
Српска православна црква и њени верници данас, трећу недељу недељу пред Божић, слави Детињце. На овај дан ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу.
За везивање се обично користи каиш, гајтан или обичан канап, или обичан дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу. Везивање на Детињце, Материце и Оце има вишеструку симболику. Прво симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама.
