By За око 30 домаћинстава макадамски пут од основне школе у Виницкој до Грчког гробља је једина веза са остатком насеља и општине. Како кажу катастрофално стање пута, којим се најчешће може само пешке, њихова је реалност, а наслушали су се обећања власти, који су за ову деоницу предвиђали санацију, па од ње одустајали.
Пут од основне школе у Виницкој ка Грчком гробљу, у дужини од око 650 метара стара је мука за све мештане овог дела Велике Жупе. Сваке године сами плаћају по неколико камиона материјала, који ручно насипају и тако годинама одржавају пут. Успева им да макар у летњим месецима возилима излазе до својих кућа.
Ирма Кајевић каже да се већ неколико пута заглавила аутомобилом, као и да је најгоре када се то деси у вечерњим сатима и када је са њом кћерка, која се прошли пут веома уплашила. Највећи проблем је већ на 150 метара од почетка, па тако на сваких 100 метара. Проблем је што и возила Хитне помоћи не могу да прођу овим путем до оних којима је неопходна медицинска нега.
Санација пута је пре неколико година била планирана општинским буџетом, а прошле године је чак био изабран и извођач радова, са којим, из за мештане непознатих разлога, уговор није закључен и посао није одрађен.
Овај пут повезује Миљевиће, Житин, иде горе ка Дробњацима, Цупарићима…Сви овим путем иду пешке, са аутом и не могу. Услови су такви да не може бити теже. Идемо пешке, носимо намирнице у рукама – каже Сехадин Кајевић.
Хаснија Кајевић додаје да пут користи око 30 породица.
Услови су катастрофални због чега апелујемо на општину, месну заједницу, државу да нам помогну, да се пут наспе тампоном и да се уваља.
Хусеин Кајевић каже да такси неће до куће да дође, Хитна помоћ исто…
Жао ми је што нисте били малопре дошли, кад сам носио џак кромпира у рукама. Кад почну кише, у јесен и пролеће, мора после сваке кише да се изађе да се поправи или да се камион шута купи да би могло да се нешто уради – каже Хусеин и истиче да 40 година иде пешке на посао и да сви плаћају доприносе месној заједници, а заузврат немају ништа.
Скоро сва домаћинства узгајају малину. На овом потезу има око 40.000 садница. Истичу да не траже асфалт, већ само пристојан прилаз својим кућама. Терен је специфичан па сами не могу ништа да ураде, а кажу да је пут основни услов за живот, без кога су нико и ништа.
Ни последњи покушаји да упознају представнике власти са својим животним проблемом још није уродио плодом.
Пролетос смо били код председника, обећали су и послали комисију да изађе. Био је ту Зоран Петрић, прво је рекао биће, неколико дана касније да не зна да ли ће моћи… Ето, значи ови из општине су били, обећали и на крају ништа нису урадили – истиче Хусеин.
Члан Општинског већа Зоран Петрић нам је рекао да овај путни правац није планиран буџетом, али да ће бити саниран након завршеног поступка јавне набавке за земљане радове, који је у току. Према његовим речима, у општинску управу је стигло око 80 сличних захтева за санацију путних праваца, а средстава нема довољно за све. Како се ради о релативно краткој деоници, за коју нису неопходна велика средства, овај путни правац би требало да буде саниран у скорије време.
