By У Србији се 11. маја обележава Национални дан добровољних давалаца крви. Србија овај дан дочекује са око три процента становништва које добровољно даје крв. Примарни циљ је да тај број буде 4 одсто, што би било довољно дасе покрију потребе здравственог система.
Стојан Думић из Пријепоља је дугогодишњи добровољни давалац крви. До сада је дао крв више од 40 пута. Његови разлози су јасни.
Новац свакако није, јер ово не плаћа нико. Значи разлог је искључиво хуманост. Некоме је то неопходно. Сматрам да могу да дам, јер не могу да имам никакве тешкоће од тога, а некоме то много значи – каже Стојан Думић.
На евиденцији Црвеног крста Пријепоље има око 2.500 добровољних давалаца крви.
Од тог броја њих 10 одсто су вишеструки даваоци који долазе баш често да дају крв. Ту обично буде доста ђака који дају крв када напуне 18 година. Игром случаја доста њих одлази на школовање у друге градове тако да нису увек ту. Опет кажем, само је 10 одсто оних који се редовно појављују на нашим акцијама – истакла је Милица Безаревић из Црвеног крста Пријепоље.
Статистика показује да чак 64% становништва у Србији, старосне доби од 18 до 65 година, може да донира крв. Мушкарци могу дати крв четири пута годишње, а жене три пута. То је и један од разлога што већину добровољних давалаца чине мушкарци -73,5%, док су жене заступљене у мањем проценту – 26,5%. Слична ситуација је и у другим европским земљама. Сматра се да само једна јединица крви може спасити ТРИ живота.
Веома је важно да што већи број наших грађана буду добровољни даваоци крви макар један пут годишње. На тај начин ћемо обезбедити оптималне залихе, односно резерве крви за све болнице нашег округа. Значи довољно је да свако ко је здрав, а има од 18 до 65 година, само један пут годишње да крв и имаће за сваког пацијента – каже начелница Службе за трансфузију крви Ужице др Марија Перишић Божић.
На територији Србије годишње се прикупи око 200.000 јединица крви, а процена је да су реалне потребе око 240.000 јединица, односно потребно је да буде 40 давалаца на 1.000 становника, док је тај број сада 30. Ситуација је слична и у Златиборском округу где се крв прикупља у Служби за трансфузију крви Ужице.
На територији Златиборског округа, пре пандемије, ми смо прикупљали око 7.000 јединица крви. То је у ове протекле две године било значајно мање с обзиром да нисмо урадили ни једну акцију у средњим школама, тако да је то било значајно смањење у броју узетих јединица крви – истакла је др Перишић Божић.
Добровољни даваоци крви имају и одређене бенефите.
Сваким давањем крви имамо један мали систематски преглед, с обзиром да се ради висина хемоглобина и друге анализе крви. Значи одређује се да ли сте анемични или нисте. Врло често се дешава да баш наши лекари на акцијама добровољног давалаштва крви открију на време неке поремећаје који се касније могу лечити, наравно ако се на време открију – објашњава бенефите добровољног давалаштва крви ПР Службе за трансфузију крви Ужице Оливера Ђорђевић.
Ту су и бројне друге олакшице.
Особе које крв дају 10 пута добијају потврду и оне су ослобођене плаћања партиципације, а сви даваоци крви који у току године бар једном дају крв, у наредних годину дана имају обезбеђену крв за себе и чланове уже породице – каже Милица Безаревић.
Један од захтева процеса приступања Србије Европској унији у области јавног здравља и заштите потрошача, у оквиру поглавља 28, је да организација и рад трансфузиолошке службе буду у потпуности усклађени са директивама и стандардима Европске уније. Упркос свим чињеницама, у Србији још увек нису достигнуте задовољавајуће бројке
