By Проблем недостатка радника на изношењу смећа и одржавању градског зеленила, као и других послова који подразумевају теренски рад, у Јавном комуналном предузећу „Лим“ често наводе као разлог зашто нам јавне површине понекад личе на сметлишта, а контејнери су често препуни. Ово би можда био и оправдан аргумент, да Комунално предузеће заиста брине о радном статусу ових радника, пре свега да са њима и заснива радни однос, а не да их из године у годину ангажује на привременим и повременим пословима. С друге стране, у Јавном комуналном предузећу „Лим“ је довољно радника у канцеларијама и за њих увек има још нека столица вишка.
У Јавном комуналном предузећу „Лим“ Пријепоље 115 лица запослено је на неодређено време, док су 33 лица ангажована на привременим и повременим пословима. Оно што се у папирима назива „привремено и повремено“ у пракси је заправо „стално“, јер поједини радници овакву врсту ангажмана имају од 2010. године. Како је то могуће, ако су по правној природи ови послови такви да не могу трајати дуже од 120 радних дана у једној години, односно, могу се склопити једном на четири месеца? Могуће је злоупотребом, а то је да се исти радник ангажује и три пута годишње, али да му се мења врста посла и радна јединица. Оваква „доскочица“ Закону о раду, нажалост, сурова је реалност која одговара само онима који о томе доносе одлуке. То је пре свега руководство предузећа и Општине Пријепоље, која од Министарства финансија прибавља сагласност за ново запошљавање у Јавном комуналном предузећу „Лим“. Накнада за анагажовање радника на привременим и повременим пословима често није већа од минималне зараде.
Они поштено зараде своју плату, али ситуација је таква да када немате право на годишњи одмор, на боловање, на висину плате као људи који су стално запослени, будућност вам је неизвесна, нема планирања, не могу ни кредит да узму. Зашто руководиоци своју децу не приме по тим уговорима, него људе који су на маргинама – играју се са њиховим судбинама? То је нељудски и треба то мењати. У будућности ће бити мало тих људи који ће радити те послове и уместо да сачувају ове постојеће раднике, они се труде да их отерају. Кад једном напусте, оду у Немачку, Београд, Сарајево.. било где, после ће бити кукњаве за радном снагом. Све чешће ће се дешавати ствари као што је то случај у мојој улици, где 15 дана није однешено смеће, јер немају кадра наравно – каже Аднан Тандир из Удружених синдиката Србије “Слога”.
У последење две године, од када је укинута забрана запошљавања у јавном сектору, у Јавном комуналном предузећу „Лим“ стални радни однос засновало је 16 лица. Уговор на неодређено време добила су три возача и двоје референата наплате потраживања, док је по једно лице запослено на пословима технички директор, затим руководилац финансијско -административних послова, планер аналитичар, руковалац грађевинских машина, магационер, курир-кафе куварица, по један оперативни радник на водооводу и грејању, ложач, лаборант техничар. Истине ради, једно лице је заиста и добило уговор на неоређено време као чистач јавних површина, али је начин на који је дошао до запослења потврдио лошу праксу, да је од свега другог ипак меродавнија политичка одлука.
Само тражим да ми дају решење за стално, немам ни родитеља ни никога – пожалио се Мерзан Тахировић председнику Србије Александру Вучићу приликом посете Пријепољу у мају 2021. године.
Уледило је питање председника надлежнима у Општини Пријепоље: Можете ли да преузмете једног радника, да га имате на стално, али да нам не правите већи дефицит?
Стигла је потврда климањем главом и тако је Мерзан добио стално запослење.
Највише ангажованих лица на привременим и повременим пословима у Комуналном је у Радној јединици Комунални објекти и градско зеленило – њих 17. Затим, 12 их је ангажовано у Водоводу и каналзацији, троје на техничком одржавању са механизацијом и једно лице на финансијским и административно техничким пословима. Чак четири лица по овом Уговору ангажовано је од 2010. године, а највише их је од 2017. године, када је седам лица почело да обавља привремене и повремене послове. Ову неправду увиђао је руководилац Радне јединице „Градско зеленило“ Мирсад Садиковић Зец, сада пензионер, који је стао у одбрану радних права свог радника Муја Фетаховића, који и до данас није запослен за стално. Причу смо забележили 2015. године, али је нажалост још увек актуелна, само са проширеном листом политичких партија.
Примљени су ови из СДП-а, ови из СДА-а за стално, али Мујо није. То доказује однос према раду, добри радници се не примају. Нека си затија, нек немаш појма, ти ћеш радити, а ови који требају они значи нису примљени.
С обзиром на то да радници на привременим и повременим пословима немају статус запослених лица, они немају права из радног односа, као што су, између осталог, права на боловање и годишњи одмор, немају накнаду за прековремени рад и накнаду трошкова превоза. Све је легално, али да ли је то достојанствен рад?
