By Поводом случаја занемаривања и злостављања осмогодишње девојчице који је привука пажњу јавности протеклих дана, Аутономни женски центар се огласио саопштењем за јавност:
Први основни суд у Београду је издао саопштење у коме је навео да правноснажном пресудом од 15.5.2018. године малолетна девојчица из Миријева није била поверена на старање оцу.
Након саопштења Основног суда у Пироту у случају убистава Сање М., Аутономни женски центар је остао затечен да исто то понавља и Први основни суд у Београду, који у намери да што пре пошаље поруку јавности како суд није одговоран, у ствари се похвалио својим непоступањем.
Судије у породичним поступцима су дужне да се руководе најбољим интересом малолетног детета, имају право да истражују чињенице и доказе који нису предложени, и имају право да доносе одлуке које нису тражене тужбом, ако сматрају да је то потребно ради заштите малолетног детета или жртве насиља у породици.
Породична судија која је поступала у поступку лишења родитељских права оба родитеља је, након што је добила налаз и мишљење комисије вештака да је отац малолетног детета оцењен као адекватан родитељ, имала законског основа да одлучи о поверавању малолетног детета оцу, као и да одлучи о моделу виђања малолетног детета са мајком коју у том делу није лишила родитељског права.
Неодлучивањем о томе да малолетно дете повери оцу на старање, породична судија је произвела ситуацију у којој је фактички бригу о малолетном детету препустила оцу без доношења пресуде о томе.
Ако знамо да се за упис малолетног детета у предшколско или у школу тражи извод из матичне књиге рођених, и ако можемо претпоставити да ако на дететовом изводу пише да је један родитељ делимично лишен родитељског права, и да ће предшколска или школска установа тражити од другог родитеља пресуду да је том родитељу дете поверено на старање, онда не изненађује што је овај отац вероватно избегавао све установе и институције у којима би му тражили пресуду о поверавању.
Са друге стране, пропуст је Градског центра за социјални рад, или на жалост њихово незнање, да у свом саопштењу наведу да је суд донео одлуку о поверавању, иако то није тачно. Као резултат пропуста органа старатељства да разуме последице овакве одлуке судије на живот малолетног детета, нема података да је овом оцу било наложено да покрене нови судски поступак ради поверавања.
Одговорност за све што је ова девојчица преживела лежи на целокупном државном систему, почевши од полиције, центра за социјални рад, суда, тужилаштва, здравствених и образовних установа, као и локалне самоуправе, али и свих оних установа које су задужене за едукацију професионалаца који поступају.
Аутономни женски центар више нема очекивања да ће Високи савет судства и Врховни суд Србије предузети мере из своје надлежности како би се преиспитало поступање не само породичне судије у овом поступку, него судија свих степена које поступају у породичним поступцима, које већ годинама обесмишљавају одредбе Породичног закона.
Такође више немамо очекивања да ће будуће породичне судије пролазити обуку на Правосудној академији у трајању од најмање 5 дана, на начин на који је та обука била организована када је почела примена Породичног закона, уместо актуелно непостојеће обуке и про форме полагања теста знања.
Немамо очекивања ни да ће сва надлежна Министарства преиспитати поступања у овом и сличним случајевима, и унапредити евиденције како би се увео систем раног алармирања сумње на злостављање и занемаривање малолетног детета.
Докле год се сви у систему заштите деце и жртава насиља утркују у томе да се у својим саопштењима што пре оправдају како није њихова кривица, и не преузимају одговорност за своје непоступање или погрешно поступање, у Србији ће се случајеви злостављања и убистава жена и деце нажалост понављати.
